2. Самуиловаглава 11

1А кад прође година, у вријеме кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.

2И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бијаше врло лијепа на очи.

3И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: није ли то Витсавеја кћи Елијамова жена Урије Хетејина?

4И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се бјеше очистила од нечистоте своје; послије се врати својој кући.

5И затрудње жена, те посла и јави Давиду говорећи: трудна сам.

6Тада Давид посла к Јоаву и поручи: пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.

7И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.

8Потом рече Давид Урији: иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиде из царева двора, а за њим изнесоше јело царско.

9Али Урија леже на вратима двора царева са свијем слугама господара својега, и не отиде кући својој.

10И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: нијеси ли дошао с пута? зашто не идеш кући својој?

11А Урија рече Давиду: ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мојега стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.

12Тада рече Давид Урији: остани овдје још данас, па ћу те сјутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сјутрадан.

13И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара својега, а кући својој не отиде.

14А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.

15А у књизи писа и рече: намјестите Урију гдје је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.

16И Јоав опколивши град намјести Урију на мјесто гдје је знао да су најхрабрији људи.

17И изидоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидовијех; погибе и Урија Хетејин.

18Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.

19И заповједи гласнику говорећи: кад приповједиш цару све што је било у боју,

20Ако се разгњеви цар и рече ти: зашто сте ишли тако близу града да се бијете? зар нијесте знали како се стријеља с града?

21Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетова? није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? зашто сте ишли близу зида? тада реци: погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

22И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за што га је послао Јоав.

23И рече гласник Давиду: бијаху јачи од нас, и изидоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.

24А стријелци стадоше стријељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевијех, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.

25Тада рече Давид гласнику: овако реци Јоаву: не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овога сад онога; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.

26А жена Уријина чувши да је погинуо муж њезин Урија, плака за мужем својим.

27А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не бјеше по вољи Господу што учини Давид.