2. Самуиловаглава 13

Тумачење главе (на руском)

Обесчещение Амноном Фамари. - Гибель Амнона.

1А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лијепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон син Давидов.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Авессалом был сын Давида от Маахи, дочери гессурского царя Фалмая; Амнон - первенец Давида от Ахиноамы изреелитянки (III:2-3).

2И тужаше Амнон тако да се разбоље ради Тамаре сестре своје; јер бјеше дјевојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини што.

3А имаше Амнон пријатеља, којему име бјеше Јонадав син Саме брата Давидова; и Јонадав бјеше врло домишљат.

4И рече му: што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? не би ли ми казао? А Амнон му рече: љубим Тамару сестру Авесалома брата својега.

5Тада му рече Јонадав: лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њезине руке да једем.

6И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амон цару: нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њезине руке.

7Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: иди у кућу брата својега Амнона и зготови му јело.

8И Тамара отиде у кућу брата својега Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замијеси и зготови јело пред њим и скуха.

9Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хтје јести, него рече: кажите нека изиду сви који су код мене. И изидоше сви.

10Тада рече Амнон Тамари: донеси то јело у клијет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што бјеше зготовила, и донесе Амнону брату својему у клијет.

11А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: ходи, лези са мном, сестро моја!

12А она му рече: не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини тога безумља.

13Куда бих ја са срамотом својом? а ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.

14Али је он не хтје послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.

15А послије омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу бјеше већа од љубави којом је прије љубљаше. И рече јој Амнон: устани, одлази.

16А она му рече: то ће бити веће зло од онога које си ми учинио што ме тјераш. Али је он не хтје послушати.

17Него викну момка који га слушаше, и рече му: води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.

18А она имаше на себи шарену хаљину, јер таке хаљине ношаху царске кћери док су дјевојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.

19Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздрије шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.

20А брат њезин Авесалом, рече јој: да није Амнон брат твој био с тобом? али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата својега Авесалома.

21И цар Давид чувши све ово разгњеви се врло.

22Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лијепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.

23А послије двије године кад се стризијаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве.

24И дође Авесалом к цару и рече му: ево, сад се стригу овце слузи твојему; нека пође цар и слуге његове са слугом својим.

25Али цар рече Авесалому: немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хтје ићи, него га благослови.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. И благословил его совершить свой праздник в отсутствии царя.

26А Авесалом рече: кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: што да иде с тобом?

27Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске.

28Тада Авесалом заповједи момцима својим говорећи: пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам речем: убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповиједам, будите слободни и храбри.

29И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповједи Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побјегоше.

30А докле још бијаху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један.

31Тада уставши цар раздрије хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздријеше хаљине своје.

32А Јонадав син Саме брата Давидова проговори и рече: нека не говори господар мој да су побили сву дјецу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом бјеше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову.

Тумачење, ст. 32 (на руском)

. Ионадав - прежний друг убитого Амнона и сообщник его преступления (3-5). "Кажется странным, каким образом печальная весть могла опередить в страхе бегущих царских сыновей, и думается, что она шла не с места происшествия, а возникла самостоятельно при дворе, и не без намерения в искаженном виде. Ионадав был "очень хитрый", говорит Дееписатель, т. е. искусный придворный интриган, готовый на всё, как это уже видно из его услуги Амнону. Можно догадываться, что, не получив должной благодарности от Амнона за свое радение ему, он бросил его и перешел на сторону Авессалома, громадное честолюбие которого было ему известно и который более Амнона нуждался в помощниках для исполнения своих смелых замыслов. И вот, когда почти весь двор отправился на праздник к Авессалому, Ионадав остался при царе с заранее обдуманной ролью, В условленное время он секретно распускает ложный слух, что все дети царя избиты. Царь приходит в отчаяние и проклинает Авессалома. Но тотчас является утешитель и говорит: "пусть Господин мой царь не тревожится мыслью о том, будто умерли все царские сыновья; один Амнон умер за то, что обесчестил сестру Авессалома". В данную минуту и это могло показаться величайшим утешением для Давида: его дети воскресли; мертвым остался только один, и то потому, что в самом деле был преступником, остававшимся до сих пор ненаказанным. Авессалом и покарал его" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 209-211).

33Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу својем говорећи: сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо.

34А Авесалом побјеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе.

35И Јонадав рече цару: ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било.

36И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло.

37Авесалом пак побјеже и отиде к Талмају сину Амијудову цару Гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан.

38А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста ондје три године.

39Потом зажеље цар Давид отићи к Авесалому, јер се утјеши за Амноном што погибе.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).