2. Самуиловаглава 15

Тумачење главе (на руском)

Возмущение Авессалома. Бегство Давида из Иерусалима.

1А послије тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. По смерти Амнона Авессалом оказался в положении старшего сына царя, наиболее вероятного наследника его престола. Нет ничего невероятного в том, что перспектива данного положения играла далеко не последнюю роль в мести брату Амнону.

Дальнейшие действия Авессалома имеют ту цель, чтобы царской пышностью своей обстановки производить на народ наиболее сильное впечатление, а показными достоинствами своего характера привлекать к себе сердца всего Израиля (см. ст. 6).

2И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: из кога си града? А кад би онај одговорио: слуга је твој из тога и тога племена Израиљева,

3Тада би му рекао Авесалом: видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.

4Још говораше Авесалом: кад бих ја био постављен да судим у земљи! да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.

5И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.

6Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.

7А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: да отидем у Хеврон да извршим завјет који сам завјетовао Господу.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. По прошествии сорока лет царствования Давида. Предполагают, что сюда вкралась описка. Вместо "сорока лет царствования Давида" читают "четырех лет" со времени возвращения в Иерусалим (или, согласно И. Флавию, со времени полного примирения с отцом, XIV:33) Авессалома. В еврейском тексте слов "царствования Давида" нет; западные комментаторы указывают, что их нет и в текстах сирийском и арабском (см. "Священную летопись" Г. Властова, т. IV, изд. 1893 г., с. 138, прим. ).

8Јер кад сјеђах у Гесуру у Сирији, учини завјет слуга твој рекавши: ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.

9А цар му рече: иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.

10И разасла Авесалом по свијем племенима Израиљевим уходе поручивши: кад чујете трубе да затрубе, реците: зацари се Авесалом у Хеврону.

11А с Авесаломом отиде двјеста људи из Јерусалима позванијех; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.

12А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, савјетника Давидова, да дође из града својега Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стјецаше к Авесалому.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Гило - город к югу от Xеврона.

13Тада дође гласник к Давиду и рече: срце Израиљу приста за Авесаломом.

14А Давид рече свијем слугама својим које бијаху с њим у Јерусалиму: устајте, да бјежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.

15А слуге цареве рекоше цару: што је год воља цару господару нашему, ево слуга твојих.

16И отиде цар пјешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.

17И када отиде цар и сав народ пјешице, уставише се на једном мјесту подалеко.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. У Беф-Мерхата, в греческом тексте - Εν οικω τω μακραν, т. е. в отдаленном жилище. Philippson предполагает, что это был загородный дом или дача (Lusthaus). В русском тексте название это оставлено без перевода, как имя собственное. Быть может, Беф-Мерхат был не только дачей, но целой окраиной города, одной из его "слобод".

18А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који бијаху дошли пјешке из Гата, иђаху пред царем.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Xелефеи и Фелефеи. См. прим. к VIII:18.

Гефяне - отряд гефских филистимлян, под начальством гефянина Еффея, состоявший на службе у Давида.

19И рече цар Итају Гетејину: што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје мјесто.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Ты - чужеземец и пришел сюда из своего места для того, чтобы зарабатывать деньги; а потому присоединись туда, где для тебя будет выгоднее.

20Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вјера буде с тобом.

21А Итај одговори цару и рече: тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, гдје буде цар господар мој, било на смрт или на живот, ондје ће бити и слуга твој.

22Тада рече Давид Итају: а ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свијем људима својим и свом дјецом што бијаху с њим.

23И сва земља плакаше иза гласа и сав народ прелажаше. И тако цар пријеђе преко потока Кедрона, и сав народ пријеђе идући к пустињи.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. Вся земля … весь народ, т. е. все, оставшиеся верными Давиду.

24А гле и Садок бијаше ондје и сви Левити с њим носећи ковчег завјета Божијега; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиде из града.

25И рече цар Садоку: носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим њега и дом његов.

26Ако ли овако рече: нијеси ми мио; ево ме, нека учини са мном што му буде воља.

27Још рече цар Садоку свештенику: нијеси ли ти видјелац? врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.

28Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.

Тумачење, ст. 28 (на руском)

. На равнине в пустыне у реки Иордан.

29И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе ондје.

30А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који бјеше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше.

31Тада јавише Давиду и рекоше му: Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: разбиј намјеру Ахитофелову, Господе!

Тумачење, ст. 31 (на руском)

. Мудрые советы Ахитофела ценились так высоко, как если бы это были советы самого Бога (см. XVI:23).

32И кад Давид дође наврх горе, гдје се шћаше поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.

Тумачење, ст. 32 (на руском)

. Архитянин, т. е. житель города Архи, расположенного между Вефилем и Атарофом.

33И рече му Давид: ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.

Тумачење, ст. 33 (на руском)

. Будешь мне в тягость, так как вид твоего непритворного горя будет только угнетать меня.

34Али да се вратиш у град и речеш Авесалому: бићу твој слуга царе! био сам дуго слуга твоме оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намјеру Ахитофелову.

35И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Што год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.

36Ето, ондје су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте што год дочујете.

37И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).