5. Мојсијеваглава 1

1Ово су ријечи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

2Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

3А бјеше четрдесете године први дан једанаестога мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,

4Пошто уби Сиона цара Аморејскога који живљасе у Есевону, и Ога цара Васанскога који живљаше у Астароту и у Едрајину.

5С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: доста сте били на овој гори.

7Обрните се и подигните се и идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.

8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.

9И рекох вам онда говорећи: не могу вас носити сам.

10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звијезда небеских.

11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

13Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.

14Тада ми одговористе и рекосте: добро је да се учини што си казао.

15Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

16И заповједих онда судијама вашим говорећи: саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим.

17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

18И заповједих вам онда све што ћете чинити.

19Потом отишавши од Хорива пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка гори Аморејској, као што нам заповједи Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

20Тада вам рекох: дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се, и не плаши се.

22А ви сви дођосте к мени и рекосте: да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

23И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакога племена по једнога;

24И они се подигоше и изашавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

25И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

26Али не хтјесте ићи него се супротисте заповијести Господа Бога својега.

27И викасте у шаторима својим говорећи: мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

28Куда да идемо? браћа наша уплашише срце наше говорећи: народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видјесмо овдје.

29А ја вам рекох: не плашите се и не бојте их се.

30Господ Бог ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

31И у пустињи, гдје си видио како те је носио Господ Бог твој, као што човјек носи сина својега, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овога мјеста.

32Али зато опет не вјеровасте Господу Богу својему,

33Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто гдје бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

34И чу Господ глас ријечи ваших, и разгњеви се и закле се говорећи:

35Ниједан од овога рода злога неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

36Осим Халева сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовијем, јер се сасвијем држао Господа.

37Па и на мене се разгњеви Господ с вас; и рече: ни ти нећеш ући онамо.

38Исус син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.

39А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.

40Ви пак вратите се и идите у пустињу к Црвеноме Мору.

41А ви одговористе и рекосте ми: сагријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповиједио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтјесте изаћи на гору.

42А Господ ми рече: кажи им: не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на гору.

44Тада изидоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша гласа вашега нити окрете уха својега к вама.

46И остадосте у Кадису дуго времена докле ондје стајасте.