БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

5. Мојсијеваглава 19

Тумачење главе (на руском)

Повторение закона о городах убежища. — Неприкосновенность межи. Разъяснение закона о свидетелях на суде. — Наказание лжесвидетеля.

1Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наслиједиш и настаниш се по градовима њиховијем и по кућама њиховијем,

2Одвој три града усред земље своје, коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш,

3Начини пут, и раздијели на троје крајеве земље своје, коју ти да Господ Бог твој у нашљедство, па нека бјежи онамо сваки крвник.

4А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњега својега нехотице, не мрзивши прије на њ,

5Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сијече дрва, па би замахнуо сјекиром у руци својој да посијече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњега његова тако да умре он нека утече у који од тијех градова да остане жив,

6Да не би осветник потјерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеку путу и убио га, премда није заслужио смрти, јер није прије мрзио на њ.

7Зато ти заповиједам и велим: три града одвој.

8А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,

9Ако уздржиш и уствориш све ове заповијести, које ти ја данас заповиједам, да љубиш Господа Бога својега и ходиш путовима његовијем свагда, онда додај још три града осим она три,

10Да се не прољева крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство, и да не буде на теби крв.

11Али ако ко мрзи на ближњега својега и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тијех градова,

12Онда старјешине мјеста његова нека пошљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.

13Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.

Тумачење, ст. 1–13 (на руском)

Ср. Чис ХXXV:6–34. «Отдели себе три города» (ст. 2, 9) — в Западном Заиорданье: три города в восточном уже были отделены (Втор IV:41–43). Об исполнении отмеченного распоряжения Моисея см. Нав XX:7, 14. Ср. Притч XXII:28.

14Не помичи међе близњега својега коју поставе стари у нашљедству твојем које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наслиједиш.

15Нека не устаје један свједок на човјека ни за како зло и ни за какав гријех између свијех гријеха који се чине, него на ријечима два или три свједока да остаје ствар.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

Ср. Чис ХXXV:30; Втор XVII:6.

16Ако би устао лажан свједок на кога да свједочи на њега да се одмеће Бога,

17Онда нека стану та два човјека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то вријеме;

18И нека добро испитају судије; ако свједок онај буде лажан свједок и лажно свједочи на брата својега,

19Учините му онако како је он мислио учинити брату својему; и извади зло из себе,

20Да се остали чувши то боје, и у напредак више не чине тако зло усред тебе.

21Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.

Тумачење, ст. 16–21 (на руском)

Мотив строгих мер, рекомендуемых законодателем в отношении лжесвидетелей, находим в 19–20 стихах (ср. Втор XIII:5, 11; XXII:21, 22, 24; XXIV:7).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).