5. Мојсијеваглава 29

1Ово су ријечи завјета који заповиједи Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевијем у земљи Моавској, осим завјета који је учинио с њима на Хориву.

2И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: видјели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи Мисирској Фараону и свијем слугама његовијем и свој земљи његовој,

3Кушања велика, која видјеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.

4Али вам не даде Господ срца, да разумијете, ни очију, да видите, и ушију да чујете до овога дана.

5И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојима.

6Хљеба не једосте, ни писте вина и силовита пића, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.

7И кад дођосте на ово мјесто, изиде Сион цар Есевонски и Ог цар Васански пред нас у бој; и побисмо их.

8И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у нашљедство племену Рувимову и племену Гадову и половини племена Манасијина.

9Зато држите ријечи овога завјета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.

10Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старјешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,

11Дјеца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем околу, и онај који ти дрва сијече, и онај који ти воду носи.

12Да пристанеш на завјет Господа Бога својега и на клетву његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,

13Да те данас постави себи за народ и да ти он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.

14И не с вама самима чиним овај завјет и ову клетву;

15Него са сваким који данас стоји овдје с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овдје с нама.

16Јер ви знате како смо живјели у земљи Мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.

17И видјели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.

18Нека не буде међу вама човјека ни жене ни породице ни племена, којему би се срце одвратило данас од Господа Бога нашега да иде да служи боговима онијех народа; нека не буде међу вама коријена на ком би растао отров или пелен.

19И чувши ријечи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: бићу миран ако узидем за онијем што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.

20Неће Господ опростити такоме, него ће се онда распалити гњев Господњи и ревност његова на такога човјека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истријебиће Господ име његово под небом.

21И одлучиће га Господ на зло од свијех племена Израиљевијех по свијем клетвама завјета написанога у књизи овога закона.

22Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,

23Земљу ову опаљену сумпором и сољу, гдје се не сије нити што ниче нити на њој расте кака биљка, као гдје је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затр Господ у гњеву својему и у јарости својој,

24Говориће сви народи: зашто учини ово Господ од ове земље? каква је то жестина великога гњева?

25И одговараће се: јер одуставише завјет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље Мисирске.

26Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.

27Зато се Господ разгњеви на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.

28И истријеби их Господ Бог из земље њихове у гњеву и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.

29Што је тајно оно је Господа Бога нашега, а јавно је наше и синова наших довијека, да бисмо извршивали све ријечи овога закона.