5. Мојсијеваглава 3

1Потом обративши се идосмо к Васану. И изиде пред нас Ог цар Васански и сав народ његов на бој у Едрајин.

2И Господ ми рече: не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свијем народом његовијем и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царом Аморејским, који сјеђаше у Есевону.

3Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога цара Васанскога са свијем народом његовијем, и разбисмо га и не остависмо му ниједнога жива.

4И узесмо тада све градове његове; не би ниједнога града којега не узесмо, шездесет градова, сав крај Арговски, царство Ога у Васану.

5Сви ти градови бјеху утврђени зидом високим, вратима и пријеворницама, осим других мјеста без зидова врло много.

6И раскопасмо их као што учинисмо Сиону цару Есевонском, побивши по свијем мјестима и људе и жене и дјецу.

7А сву стоку и плијен по градовима заплијенисмо за се.

8Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева Аморејских, која је с ову страну Јордана од потока Арнона до горе Ермона,

9(Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,)

10Сва мјеста у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану.

11Јер само Ог цар Васански бјеше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амоновијех? девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човјечија.

12Тако наслиједисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њезинијем дадох синовима Рувимовијем и Гадовијем.

13И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијина; сав крај Арговски по свему Васану зваше се земља дивовска.

14Јаир син Манасијин узе сав крај Арговски до међе Гесурске и Махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњега дана.

15А Махиру дадох Галад.

16А Рувимову племену и Гадову племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, гдје је међа синова Амоновијех.

17И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланога, испод Фазге према истоку.

18И заповједих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у нашљедство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску.

19А жене ваше и дјеца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох,

20Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наслиједе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с ону страну Јордана; онда се вратите сваки на своје нашљедство, које вам дадох.

21А Исусу онда заповједих говорећи: очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свијем царствима у која дођеш.

22Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас.

23И молих се Господу онда говорећи:

24Господе Боже! ти си почео показивати слузи својему величину своју и крјепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дјела каква су твоја и у кога би била сила каква је твоја?

25Дај ми да пријеђем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан.

26Али Господ бјеше гњеван на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: доста; не говори ми више за то.

27Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на сјевер и на југ и на исток, види очима својима, јер нећеш пријећи преко Јордана.

28Него подај заповијести Исусу, и утврди га и укријепи га; јер ће он пријећи пред народом тијем, и он ће им раздијелити у нашљедство земљу коју видиш.

29И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.