Јестираглава 2
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Послије тога, кад се утиша гњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу.
2И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех;
3И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту.
4Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако.
Тумачење, ст. 1–4 (на руском)
"Он (Артаксеркс) вспомнил об Астинь". Это было непростое воспоминание. Чувство жалости к удаленной супруге и сердечная пустота снедали царя; это делает вполне естественным и понятным тот совет, который 'отроки царя, служившие при нем' (т.е. ближайшие его царедворцы) считают нужным дать, чтобы уврачевать царя от мучительных и нежелательных 'воспоминаний'.
5Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,
6Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведену у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски.
Тумачење, ст. 5–6 (на руском)
Некоторые толкователи пытались на основании этих стихов установить возраст Мардохея. Относя слова 6-го стиха к Мардохею, они полагали, что Мардохей был переселен из Иерусалима во времена Иехонии, т.е. в 599 году, и насчитывали ему теперь свыше 120 лет. Другие толкователи с большей вероятностью относили дату 6-го стиха не к Мардохею, а последнему упоминаемому перед этим предку Мардохея — Кисе, из колена Вениаминова, прадеду Мардохея. В подтверждение этого указывают и на само имя Мардохея — вавилонское, а не палестинское, по-видимому, дающее заключить, что и рожден был Мардохей в Вавилоне.
7Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.
Тумачење, ст. 7 (на руском)
Еврейское имя Есфири — Гадасса, что значит митра. Персидское значение имени Есфирь — звезда. Она была 'дочерью дяди' Мардохея, т.е. приходилась двоюродной сестрой ему (ср. 15 ст.).
8И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога.
9И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому.
10Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује.
Тумачење, ст. 10 (на руском)
По приказанию Мардохея, Есфирь не сказывает никому 'ни о народе своем, ни о родстве своем'. Эта предосторожность дает понять, что иудеи и тогда уже должны были считаться с предубеждением против них; тем более в качестве народа пленного им лишь в редких случаях удавалось войти в доверие и расположение высших сословий и особенно при дворе.
11А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње.
12А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску),
13Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев.
14Увече би ушла а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену.
15И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше.
16Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова.
17И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино.
18И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може.
Тумачење, ст. 18 (на руском)
"Пир ради Есфири — буквальное: возле пира Есфири.т.в. точнее (преемственно-последовательное соседство): вслед за пиром Есфири (брачным), царь устроил другой пир.
19А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем.
Тумачење, ст. 19 (на руском)
"Когда во второй раз собраны были девицы", это именно тот раз, который только что был упомянут и в который из всех девиц выбрана была в замену Астини — Есфирь. После избрания Есфири нового еще собрания девиц было уже не нужно. 'Вторым' это собрание было в отличие от того (первого), в который избрана была некогда Астинь, так как девицы собирались к царю вообще тогда, когда нужно было избрать царицу.
Второе собрание девиц и счастливая перемена судьбы Есфири, сделавшейся царицей, сообщило перемену и положению Мардохея. Он 'сидел теперь у ворот царских', т.е. стал одним из царских чиновников, благодаря тому, что, сохраняя в секрете свое еврейство, Есфирь не скрыла своих дочеринских отношений к Мардохею.
20А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.
21У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.
22А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.
23И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем.
Тумачење, ст. 21–23 (на руском)
. "Оберегавшие порог": обозначение особой должности лиц, ближайших к царю; в чем состояла эта должность, с точностью неизвестно.
Обстоятельства заговора, имена заговорщиков и проч. подробности в общем представляют все то же, что повторяется в I добавлении к книге (перед I гл.). Разница только та, что — по смыслу добавления — наградой Мардохею, кроме подарков, было еще какое-то особое приближение ко дворцу, отличное от того, которое он уже имея со времени возведения Есфири в звание царицы; между тем как — по смыслу основного текста книги (в данном месте) — было только "вписано о благодеянии Мардохея в книгу дневных записей у царя" (ср. VI, 3). Последнее представление дела, по-видимому, более гармонирует с основным текстом, и делает излишним для объяснения приближения Мардохея к царскому двору пользоваться заговором, исход которого сам предполагает уже близость Мардохея к дворцовой жизни, достаточно оправдываемую близостью Мардохея к своей воспитаннице-царице. Впрочем, VIII, 1 ст. как будто дает понять, что первоначальное приближение Мардохея ко дворцу не состояло в непосредственной связи ни с родством его с Есфирью, ни для кого пока неизвестным, ни с заговором, ничего особенного не доставившим Мардохею и предполагающим уже достаточную близость Мардохея к царю.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1-4. Совет приближенных царя приступить к выбору новой царицы. 5-7. Сведения о Мардохее и Есфири. В-15. Есфирь в гареме Артаксеркса. 16-18. Есфирь-царица. 19-23. Магдахей и заговорщики.