Јестираглава 6
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповједи те му донесоше књигу од знаменитијех догађаја, дневнике, те је читаше цару.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
Более точный перевод (без упоминания имени Божия): "в ту ночь сон бежал от царя"…
2И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.
3Тада рече цар: кака је част и како је добро учињено Мардохеју за то? а момци цареви, слуге његове, рекоше: није му учињено ништа.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
"Ничего не сделано ему" — говорят "отроки" царя на вопрос о награждении Мардохея. Греческая прибавка (перед I главой), напротив, в числе последствий услуги Мардохея указывает то,что "приказал царь Мардохею служить при дворце и дал ему подарки за это". Выше уже было сказано, что приближение Мардохея ко двору достаточно оправдывается и другими причинами (приближение Есфири), и потому, признавая во всяком случае большую естественность того, что дело обстояло так, как передается в данном месте, можно употребить лишь некоторое усилие примирить с этим противоречивую, по-видимому, подробность греческой прибавки. Можно допустить, что Мардохей в свое время действительно получил что-то и какие-то подарки за свою услугу, но это "что-то" и "подарки" были так ничтожны по сравнению с величием услуги, что легко могли быть забыты к этому времени и давали полное основание сказать, что "ничего не сделано ему" (Мардохею).
4А цар рече: ко је у тријему? А Аман бјеше дошао у спољашњи тријем двора царева да каже цару да се објеси Мардохеј на вјешала која му је приправио.
5А момци цареви рекоше му: гле, Аман стоји у тријему. А цар рече: нека дође.
6И Аман дође, а цар му рече: шта треба учинити човјеку којега цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: кога би цар хтио прославити ако не мене?
7И рече Аман цару: кога цар хоће да прослави,
8Треба донијети царско одијело које цар носи, и довести коња на ком цар јаше, и метнути му на главу вијенац царски;
9И одијело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевијех да обуку човјека онога којега цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.
10Тада рече цар Аману: брже узми одијело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који сједи на вратима царевијем; немој изоставити ништа што си рекао.
11И узе Аман одијело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.
Тумачење, ст. 4–11 (на руском)
Едва ли можно придумать более жгучее уязвление гордости и самолюбия, какое представляло приказание царя Аману относительно Мардохея. Человек, которого сам царь вознес на такую высоту, что называл его 'вторым' по себе, 'отцом' и т.п. и отличил такими почестями, как поклонение ниц подданных перед ним, — должен был исполнить роль слуги в триумфе своего заклятого врага, которому он даже приготовил уже и виселицу. Помимо объяснения этой неожиданно-непостижимой подмены ролей устроением Промысла Божьего, каравшего здесь вышедшую из берегов гордость и самомнение Амана, мы можем допустить здесь и то предположение, что царский любимец уже начал сильно падать в глазах царя к этому времени, и значит жалоба Есфири была лишь последним довершением его поражения, правда — наиболее сильным и решительным.
12Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.
13И приповједи Аман Сереси жени својој и свијем пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: кад је од Јудејскога сјемена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одољети, него ћеш пасти пред њим.
14И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на објед који зготови Јестира.
Тумачење, ст. 12–14 (на руском)
Необычайная судьба, какую иудеи переживали со времен Kиpa Персидского, вызывала между другими народами то зависть и неприязнь, пользовавшиеся всякими случаями к проявлению, то — с другой стороны — безотчетно мисстическую боязнь как перед какой-то особой загадочно живучей силой, охраняемой еще другой высшей неодолимой силой (Божества). Это именно слышится в предостережении, высказанном Аману на его втором семейном совете — после толыко что олисанного приключения с Мардохеем: "еспиилтжнинутяШ!) — дохей, ю-эа которого ты начал падать, то не пересилишь его, а наверно падешь пред ним (ибо с ним БогЖИВЫЙ').
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1 -3. Царь вспоминает о заслуге Мардохея и изъявляет желание наградить его. 4-11. Аман, не подозревая, изобретает высшую награду, причем сам же оказывается исполнителем царсной воли о возвеличении Мардохея. 12-14. Разочарование Амана.