Јеремијаглава 27

Тумачење главе (на руском)

1–11. Господь повелевает Иеремии возложить на себя узы и ярмо и послать узы и ярмо к соседним народам. 12–15. Увещание к Седекии, 16–22. и к священникам.

1У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Что здесь необходимо читать имя Седекии вместо имени Иоакима — это ясно видно а) из 3-го ст., где назван именно Седекия, б) из 1 ст. XXVIII-й гл., где сказано, что событие, описываемое в этой главе случилось «в тот же год в начале царствования Седекии»; точное время описываемого события можно определить так, что это было не ранее 4-го года царствования Седекии, потому что едва ли Седекия, поставленный в цари Навуходоносором, тотчас же бы стал злоумышлять против него. На 4-м же году он ездил даже в Вавилон, чтобы доказать свою верность Навуходоносору (LI:59).

2Овако ми рече Господ: начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Деревянное ярмо прикреплялось к телу веревками или узами (ср. Ис IX:3).

3По том пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амоновијех и цару Тирском и цару Сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудину.

4И наручи им нека реку својим господарима: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:

5Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.

6И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару Вавилонском слузи својему, дадох му и звијерје пољско да му служи.

7И сви ће народи служити њему и сину његову и унуку његову докле дође вријеме и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Пророк говорит здесь только о продолжительности вавилонского пленения и едва ли хочет сказать, что престол вавилонский непременно будет переходить от отца к сыну.

8А који народ или царство не би хтио служити Навуходоносору цару Вавилонском, и не би хтио савити врата својега у јарам цара Вавилонскога, таки ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истријебим руком његовом.

9Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: нећете служити цару Вавилонском.

10Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.

11А народ који би савио врат свој под јарам цара Вавилонскога и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.

Тумачење, ст. 1–11 (на руском)

В правление царя Седекии пророк получил от Господа повеление — возложить узы с ярмом на себя и послать таковые же к государям соседних царств с посланниками этих государей. При этом Сам Господь объясняет и смысл этого символического действия таким образом: Господь, как — Владыка земли, решил отдать под власть Навуходоносора все земли западной Азии. Пусть, поэтому, эти земли добровольно несут на себе возложенное Навуходоносором на них иго, пусть они не верят никаким гадателям, которые указывают им на возможность сбросить с себя вавилонское иго.

12И Седекији цару Јудину рекох све ово говорећи: савијте врат свој под јарам цара Вавилонскога и служите њему и народу његову, па ћете остати живи.

13Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару Вавилонском?

14Не слушајте дакле што говоре пророци који вам кажу и веле: не ћете служити цару Вавилонском, јер вам они пророкују лаж.

15Јер их ја нијесам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.

Тумачење, ст. 12–15 (на руском)

То же самое подчинение Навуходоносору Иеремия рекомендует и Седекии, которого сбивали с толку разные пророки, обнадеживавшие его в отношении возможности свергнуть чуждое иго.

16И свештеницима и свему народу говорих и рекох: овако вели Господ: не слушајте што говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: ево, посуђе дома Господњега вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.

17Не слушајте их; служите цару Вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?

18Ако ли су пророци и ако је ријеч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудина и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.

19Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,

20Којих не узе Навуходоносор цар Вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимова цара Јудина из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и Јерусалимске;

21Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудина у Јерусалиму:

22У Вавилон ће се однијети и ондје ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донијети и вратити на ово мјесто.

Тумачење, ст. 16–22 (на руском)

Наконец, священникам и народу пророк также советует не верить пророкам, которые обещают, что сосуды, взятые из храма Навуходоносором, скоро будут возвращены в Иерусалим. Лучше бы эти пророки, если они действительно близки Богу, молились бы о том, чтобы и остающиеся сосуды не были также унесены в Вавилон, потому что на самом деле Бог обещает отнять и их у иудеев.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).