Јеремијаглава 32

1Ријеч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудина, које је осамнаеста година Навуходоносорова;

2А тада војска цара Вавилонскога бјеше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија бијаше затворен у тријему од тамнице, која бијаше у двору цара Јудина.

3Јер га затвори Седекија цар Јудин говорећи: зашто да пророкујеш говорећи: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском и узеће га?

4И Седекија цар Јудин неће утећи из руку Халдејских, него ће зацијело бити предан у руке цару Вавилонском, и уста ће овога говорити с устима онога, очи ће се овога видјети с очима онога.

5И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати ондје докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.

6Рече дакле Јеремија: дође ми ријеч Господња говорећи:

7Ево, Анамеило син Салума стрица твојега иде к теби да ти каже: купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.

8И дође к мени Анамеило син стрица мојега по ријечи Господњој у тријем од тамнице, и рече ми: хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по нашљедству и ти имаш право откупити је; купи. И разумјех да је ријеч Господња.

9И купих од Анамеила сина стрица својега ту њиву која је у Анатоту, и измјерих му новце, седамнаест сикала сребра.

10И написах књигу, и запечатих, и узех свједоке измјерив новце на мјеру.

11И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,

12И дадох књигу о куповини Варуху сину Нирије сина Масијина пред Анамеилом братучедом својим и пред свједоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свијем Јудејцима који сијеђаху у тријему од тамнице.

13И заповједих Варуху пред њима говорећи:

14Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена.

15Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.

16И давши књигу о куповини Варуху сину Ниријину, помолих се Господу говорећи:

17Ах, Господе Господе! ето, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није теби тешко.

18Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у њедра синовима њиховијем након њих; Боже велики, силни, којему је име Господ над војскама;

19Велики у намјерама и силни у дјелима; јер су очи твоје отворене на све путове људске да даш свакоме према путовима његовијем и према плоду дјела његовијех;

20Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи Мисирској и у Израиљу и међу свијем људима, и стекао си себи име како је данас;

21Јер си извео народ свој Израиља из земље Мисирске знацима и чудесима и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотом великом;

22И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховијем да ћеш им је дати, земљу гдје тече млијеко и мед.

23Али ушавши у њу и наслиједивши је не послушаше гласа твојега, и по твом закону не ходише, и што си им год заповједио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.

24Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и што си год рекао, збива се, ето видиш.

25А ти ми велиш, Господе, Господе: купи ту њиву за новце и узми свједоке, а град се предаје у руке Халдејцима.

26Тада дође ријеч Господња Јеремији говорећи:

27Гле, ја сам Господ Бог свакога тијела, еда ли је мени што тешко?

28Зато овако вели Господ: ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару Вавилонском да га узме.

29И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће гдје на крововима кадише Валу и љеваше наљеве боговима другим да би ме разгњевили.

30Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од дјетињства својега само што је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гњевише дјелима руку својих, говори Господ.

31Јер тај град бјеше ми на гњев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе,

32За све зло синова Израиљевијех и синова Јудинијех што чинише гњевећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.

33И окренуше ми леђа а не лице; и кад их учах зарана једнако, не послушаше да би примили науку.

34Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га.

35И саградише висине Валу што су у долини сина Еномова да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповједих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на гријех.

36Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару Вавилонском од мача и глади и помора:

37Ево, ја ћу их сабрати из свијех земаља у које их разагнах у гњеву свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово мјесто и учинити да наставају без страха.

38И биће ми народ и ја ћу им бити Бог.

39И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали вазда на добро своје и синова својих након њих.

40И учинићу с њима завјет вјечан да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не отступе од мене.

41И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свијем срцем својим и свом душом својом.

42Јер овако вели Господ: као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.

43Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.

44Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати свједоке у земљи Венијаминовој и по околини Јерусалимској и у градовима Јудинијем и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужнијем, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.