Јеремијаглава 34

Тумачење главе (на руском)

1–7. Жребий Седекии. 8–22. Наказание, ожидающее иудеев за то, что они снова взяли рабов, которых сами же отпустили на свободу.

1Ријеч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар Вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која бијаху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

В какое время сказано это пророчество — решить трудно. Во всяком случае Иеремия в это время был на свободе (ст. 2-й). Это могло иметь место во время первой осады Иерусалима Навуходоносором.

2Овако вели Господ Бог Израиљев: иди и кажи Седекији цару Јудину и реци му: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем.

3А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видјети с очима цара Вавилонскога и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.

4Али чуј ријеч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: нећеш погинути од мача.

5Него ћеш умријети на миру, и као што палише оцима твојима, пређашњим царевима, који су били прије тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: јаох господару! јер ја рекох ово, говори Господ.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Не сказано, где умрет Седекия. Но из того, что здесь не приведено обычного выражения: «погребен с отцами своими» можно заключать, что пророк предсказывает Седекии смерть в плену. — О сожжении массы благовонных веществ при погребениях царей — см. 2 Пар XVI:14; XXI:19.

6И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудину све ове ријечи у Јерусалиму.

7А војска цара Вавилонскога удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти бјеху остали тврди градови између градова Јудинијех.

Тумачење, ст. 1–7 (на руском)

Пророк возвещает, что Седекия будет взят в плен царем Вавилонским, но умрет своею смертью и удостоится почетного погребения.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Лахис и Азека — два города, находившиеся к юго-западу от Иерусалима на иудейской низменности. Они только и выдерживали еще осаду вавилонян — прочие города уже были взяты.

8Ријеч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завјет са свијем народом који бјеше у Јерусалиму да им прогласи слободу,

Тумачење, ст. 8 (на руском)

Седекия взял с своих подданных обещание — отпустить на свободу всех рабов из евреев. Это не стояло ни в каком отношении ни к субботнему, ни к юбилейному году, а просто делом благочестия. Из 21-го стиха видно, что это было сделано в то время, когда вавилонские войска осадили Иерусалим.

9Да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац брат његов.

10И послушаше сви књезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.

11А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

После того, т. е. после того как временно была снята с Иерусалима осада (ст. 21) и евреи стали жалеть о принесенной ими жертве, которая, как им теперь казалось, вовсе не требовалось обстоятельствами, в каких они находились.

12И дође ријеч Господња Јеремији од Господа говорећи:

13Овако вели Господ Бог Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскога, говорећи:

14Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата својега Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха својега.

15И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом.

16Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба својега и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње.

17Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским.

18И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина,

Тумачење, ст. 18 (на руском)

О заключении заветов в древности — см. Быт гл. XV-я.

19Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета,

20Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Ср. Быт XV:11. Пророку припоминается, как хищные птицы налетели на рассеченные тела животных при заключении Авраамом завета с Богом. Так и враги теперь, как хищные птицы, будут клевать трупы евреев.

21И Седекију цара Јудина и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскога, која се вратила од вас.

22Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.

Тумачење, ст. 8–22 (на руском)

По предложению Седекии, князья и жители Иерусалима отпустили было на волю своих рабов из евреев и евреек, но потом раздумали и опять взяли их себе. За это Господь возвещает им разные бедствия и полное опустошение их страны.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).