Псалмиглава 12

У Синодалном преводу ово је Псалам 11 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

11, 12 и 13 псалмы написаны во время гонений от Саула. Это подтверждается как тяжестью изображаемых в псалме страданий Давида, продолжительностью преобладания над ним нечестивых, так и открытым и всеобщим распространением против него клеветы со стороны врагов, равно как и горьким воплем Давида об уничтожении на земле праведности и распространении лжи. Все это отвечает времени гонений от Саула, но не восстания Авессалома, которое подготовлялось скрытно и не имело продолжительного перевеса над Давидом. Горькое сетование в этих псалмах Давида об упадке в народе нравственной чистоты предполагает в нем самом сознание своей полной праведности пред Богом, что, как мы говорили, тоже составляет особенность псалмов из эпохи гонения Саула.

Давид молит Бога оказать ему помощь, так как он отовсюду окружен людьми лживыми (2-3). Давид верит, что Господь не даст восторжествовать этим людям, что Он спасет тех, кого они хотят погубить (4-6). Обетование Бога о защите Им праведного так же непреложно и истинно, как очищенное серебро, и они действенно, хотя бы нечестивые временно взяли перевес (7:-9).

1Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Не стало праведного" можно понимать не только в смысле указания, что во время Сауловых гонений преобладающим и деятельным настроением как народа, так и высших сановников, приближенных к этому царю, было "неправедное", незаслуженное и враждебное отношение к Давиду, но и как указание Давида на свою слабость, свою усталость от непрерывных гонений. Не стало праведного - не хватает у него силы (в Вульгате - Sanctus detecit) постоянно бегать от врагов и изобретать способы спасения от них, он ослабел от преследований.

2Лаж говоре један другоме,уснама лажљивијем говоре из срца дволична.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Как преследуемый царем, Давид нигде не мог встретить искреннего к себе сочувствия и открытой помощи. Последняя неминуемо навлекла бы гнев на такого человека со стороны царя. Давид не мог ни на кого положиться из опасения быть выданным, в отношениях к себе он видел только притворство и ложь.

3Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Господь накажет тех, кто говорит: "языком нашим пересилим, … кто нам господин?" Враждебное отношение Саула к Давиду поддерживалось клеветами на последнего со стороны придворных льстецов, для которых личность Давида, создавшего себе популярность среди простого народа, была опасной по возможному для него возвышению над ними, поэтому они лгали на Давида пред Саулом, возводили на него всякие обвинения, уверенные в своей безнаказанности - кто мог обличить их? ("Кто нам господин").

5Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.

6Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.

Тумачење, ст. 5–7 (на руском)

. Но чего не могут сделать люди, совершит Господь, который говорит, что Он "восстанет на защиту" обижаемых и гонимых праведников. Это обетование Божие так же непогрешимо и ценно, как серебро разженное, очищенное от лигатуры. На этой чистоте и непреложности Божественного обетования основывается уверенность, что Господь всегда, значит и при настоящих гонениях, сохранит праведника.

8Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Эта вера в Бога поддерживает Давида среди условий, благоприятствующих распространению развращения: так как возвысились, получили почет в обществе люди, нравственно ничтожные (разумеются клеветники, приближенные к Саулу), то нечестивые по всей стране главенствуют ("повсюду ходят").

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).