Псалмиглава 62

У Синодалном преводу ово је Псалам 61 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Означенный псалом, как и предыдущий, можно относить ко времени бегства Давида из Иерусалима во время восстании Авессалома. С этим согласно указание, что враги задумали низвергнуть Давида "с высоты" (5), разумеется общественного положения, т. е. престола, каким он не владел при Сауле. Враги для своего успеха прибегали к лицемерной лжи (5) и их преобладание сопровождалось грабежами и хищениями. Последние две черты совпадают с означенным временем, так как восстание на Давида подготовлялось лицемерным внешним выражением почтительности к нему и в то же время распространением о нем лживых сведений; после же временного перехода власти в их руки враги отдались всякого рода хищениям. О последнем Давид очень часто уже говорил в других псалмах из того же времени.

Я надеюсь только на Господа, а потому все мои враги будут низринуты, к какой бы лжи они ни прибегали (2-5). Моя единственная и верная защита, как и всех людей, только Господь. Прибегайте к Нему, и не надейтесь на людей, так как только у Господа сила и милость (6-13).

1Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

2Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. "Он - твердыня моя", обычное сравнение, которое многими переводится: "Он - скала моя", указывающее на несокрушимость Божественной помощи. - "Не поколеблюсь более" - у Давида не может более быть сомнения в том, чтобы нападения врагов оказались успешными, а потому в нем исчезает опасение в возможности своей гибели, а заменяется верой в освобождение.

3Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Гибель врагов будет непредотвратима никакими средствами. Они будут восходить на разваливающуюся стену, которую никакими усилиями поддержать невозможно.

4Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. В отношениях Давида, как царя, к своему народу, враги не могли указать ничего преступного и вредного для последнего. Авторитет его стоял высоко не по сану, как царя, но и по действительной ценности, засвидетельствованной всей его предшествующей деятельностью, как правителя. Чтобы низложить его с престола ("с высоты") враги "прибегли ко лжи". Для усыпления же бдительности Давида и для успеха своего предприятия они оказывали пред ним ложную почтительность, "а в сердце клянут". Такие приемы - обычны там, где нет правды в действиях и чистоты в стремлениях.

5Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

6Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

7У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

8Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Под "народом" можно разуметь тех людей, которые сопровождали Давида в его бегстве и которые отчаивались в возможности для него спасения. - "Изливайте пред Ним сердце" - обращайтесь к Нему с искренней, нелицемерной молитвой и твердой верой.

9Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. "Сыны человеческие" - обыкновенные люди, простой народ; "сыны мужей" - знатные лица. Надежда на тех и других в день своего спасения "суета и ложь", так как степень их влияния на конечную судьбу человека, в сопоставлении с божественным водительством, если положить на весы, окажется "легче пустоты", человек в определении своей судьбы ничто.

10Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Не должно думать, что безнаказанность хищений и грабительств, равно также материальные богатства в руках человека могут для него служить защитой и опорой и несокрушимым оплотом. Временный перевес на стороне нечестивого и его внешнее преобладание не должно вызывать подражания: "не прилагайте" к этому сердца. Все содержание 9-11 ст. направлено Давидом к окружающим его в изгнании людям, которых повергало в уныние и которые теряли веру в возможность спасения Давида и самих себя потому, что видели материальный перевес на стороне его хищных врагов.

11Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.

12И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

. "Однажды сказал Бог, и дважды слышал я" - я слышал двоякую истину, сказанную однажды Богом в руководство человеку: 1. "Сила у Бога" - власть распоряжаться всем существующим принадлежит только одному Богу, как верховному Миродержцу; 2. "Милость" ниспосылается тоже Им. Смысл всего выражения - истинная и верная защита только у одного милостивого Господа.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).