Псалмиглава 92

У Синодалном преводу ово је Псалам 91 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Этот псалом не имеет надписания имени автора. При общности же его содержания нет точных данных, по которым можно было бы его отнести с положительностью к какому-либо времени, почему о последнем можно только догадываться.

Псалом указывает на гибель многочисленных врагов (8-10), на спасение от них праведника и его возвышение (11-13), и на чудесный характер этой защиты (14). Такие указания псалма и радостно-благодарное чувство к Богу, проникающее его, очень сближает псалом с 90, где высказывается то же самое (см. XC:1, 7:-10, 16), почему можно думать, что и написан он по тому же поводу и в то же время, как и 90 псалом, т. е. во время Езекии, по поводу, чудесного уничтожения под Иерусалимом войск Сеннахерима. Кто был его писателем, точно указать нельзя, может быть и сам Езекия.

Надписание "песнь на день субботний" указывает на время богослужебного исполнения псалма в храме по субботам. Такое назначение псалма сохраняется у евреев и доныне.

Как отрадно славить Господа и весь день воспевать его милости (2-4)! Ты наполнил меня весельем от Твоих дивных дел, которые часто недоступны пониманию человека (5-6). Нечестивые умножаются и цветут, но для того, чтобы погибнуть, а праведника Ты возносишь, подобно пальме и кипарису (7:-13). Как эти деревья плодовиты и сочны даже в старости, так и праведник, насажденный в доме Господнем, всегда будет восхвалять Тебя.

1Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, вишњи,

2Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

. "Благо есть славить". Прославление Бога, составление и воспевание Ему хвалебно-благодарственных песней, доставляет писателю душевную отраду. Он полон религиозно-восторженного чувства, и выражение последнего в словах и песнях - есть его жизнь и счастье. "Возвещать утром… и… в ночи" - постоянно, целый день быть полным такого настроения.

3Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

4Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

5Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

6Безумник не зна, и незналица не разумије тога.

7Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.

8А ти си, Господе, висок увијек.

9Јер ево непријатељи твоји, Господе, јер ево непријатељи твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

10А мој рог ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем.

11И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

12Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се.

Тумачење, ст. 4–12 (на руском)

. Такое чувство и настроение писателя питается величием и недосягаемостью для человеческого понимания дел, совершаемых Богом. Многие события по естественному человеческому пониманию могут вселять в него опасения и тревогу, тогда как они приводит к иному результату и концу. Так, напр., умножение и процветание нечестивых является угрозой праведнику, на самом же деле они гибнут по воле Божией, а праведник возносится, чем ясно указывается, как неведомы и глубоки дела и помышления Господа. Писатель здесь разумеет, вероятно, те опасения и тот страх, который навели на евреев и Езекию многочисленные и богохульствующие над его верой в Бога полчища Сеннахерима. По естественному соображению гибель Езекии и Иерусалима казалась неминуемой, по Божественному же определению и воздействию погибли враги, а "рог праведника" вознесся, и через это нападение врагов, значение Езекии не только не умалилось, но имя его сделалось настолько известным среди других народов и положение Еврейского государства так упрочилось, как славна на Востоке за свою плодовитость пальма или как прочен кедр, краса и гордость лесов Ливана.

13Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега;

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. "Насажденными в доме Господнем" являются праведники, живущие верой в Иегову и цветущие от этой веры. Здесь указание на то, что каждый праведник, как в данном случае Езекия, прибегающий искренне к Божественной помощи, не бывает оставлен Им, а получает от Него неожиданную и сверхъестественную помощь. Так было с ассириянами, в одну ночь по воле Бога погибшими в количестве 185 тысяч.

14Родни су и у старости, једри и зелени,

15Јављајући да је праведник Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).