Рутаглава 2

Тумачење главе (на руском)

Руфь собирает колосья на поле Вооза.

1А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Вводится в повествование новое лицо - родственник покойного Елимелеха и, следовательно, Ноемини (евр. moda, LXX: γνωριμος, слав. "муж знаемый" - собственно "знакомый", но ввиду принадлежности его к племени Елимелеха - "родственник", - как в русском, ср. III:2). Вооз (евр., Boaz; LXX: Βοοζ; Vulg. Booz). Еврейское написание имени одинаково с названием одной из медных колонн, поставленных Соломоном в притворе храма - Воаз (3 Цар VII:21; 2 Пар III:17); значение имени передается двояко: 1) "в нем - крепость" (bо и az), или 2) от арабского корня "ловкость, подвижность" (Гезениус). В том и другом случае Воозу приличен эпитет "isch gibborchaiI" (Vulg. homa potens, слав. "муж силен", русск. "человек очень знатный"), обычно обозначающий человека богатого (1 Цар IX:1; 4 Цар XV:20) или мужественного, храброго, доблестного героя (Суд VI:12; XI:1; 3 Цар XI:28; Неем XI:14).

2И Рута Моавка рече Нојемини: да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: иди, кћери моја.

3И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

. Руфь спешит помочь тяжелому положению, в котором оказались обе женщины по прибытии в Вифлеем. Древнееврейский обычай, санкционированный законом (Лев XIX:9-10; XXIII:22; Втор XXIV:19), предоставлял в пользу бедных, между прочим, известную часть нивы, оставляемую недожатой, забытые снопы и упавшие при сборе колосья. Руфь пользуется этим правом, может быть, не зная его законной санкции, а просто надеясь на человеческую доброту жнецов и хозяев; к счастью, "случайно" (евр. midreh, Vulg. accidit понятие "случая" чрезвычайно редко в библейском словоупотреблении и мировоззрении, принадлежа более язычникам, напр., 1 Цар VI:9) она попадает на ниву Вооза, где и начала подбирать колосья за жнецами.

4И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: да те благослови Господ!

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Приветствие Вооза жнецам напоминает приветствие Ангела Гедеону (Суд VI:12), ответное приветствие жнецов ему близко к благожеланию при жатве в Пс CXXVIII:8. Приветствие Вооза и ответ жнецов рисуют привлекательную простоту и сердечность отношений господина и слуг.

5Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: чија је оно младица?

6А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

7И рече: да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра досада; само је мало била код куће.

Тумачење, ст. 5–7 (на руском)

. На вопрос Вооза о Руфи приставник дает ответ для нее благоприятный: указание на самоотверженную преданность ее Ноемини и чрезвычайное ее трудолюбие.

8Тада Воз рече Рути: чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

9Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

Тумачење, ст. 8–9 (на руском)

. Это располагает Вооза в пользу Руфи, и он разрешает ей постоянный сбор колосьев исключительно на его поле, поручая ее охране служанок и ограждая от обид со стороны жнецов (ср. 14-15 ст. ).

10Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: како нађох милост пред тобом, да ме погледаш, кад сам туђинка?

11А Воз одговори и рече јој: чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

12Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева, кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

13А она рече: нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

Тумачење, ст. 10–13 (на руском)

. Здесь в одинаковой степени привлекательны как смиренная признательность Воозу Руфи, все оставившей на родине ради Израиля и Бога его и не притязающей на благодеяния в Израиле (ст. 10, 13), так и доброта и благочестие Вооза, проникнутого верой в особенный промысел Иеговы о Израиле (как бы крыльями осеняющего и защищающего народ свой, ср. Втор XXXII:11-12 и Пс XXXV:8; LVI:2; XС:4), не оставляющий без памяти и всякого, надеющегося на Него (Пс XС:1), не исключая и "пришельца во вратах Израиля" (Втор XIV:29), - принимающего жертву бескорыстной преданности Руфи Ноемини в качестве великого богоугодного поступка, достойного самой полной и совершенной награды от Бога, и готового послужить орудием милости Божией к бедной женщине (11-12). "Благословение сие (Вооза Руфи) исполнилось, потому что прияла она полную мзду от Господа, сделавшись праматерью Благословения народов" (Блаж. Феодорит, с. 315).

14А Воз јој рече: кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. Xарактерно изображение трапезы восточного простолюдина. Обед состоит из кусков хлеба, обмакиваемых в уксус (евр. chomez - питье, употребительное на Востоке в знойное время и теперь, несмотря на ограничения запрещением вина у мусульман), к этому присоединяется kaIi, греч. αλφιτον, слав. "пряжмо" - сушеные зерна (ср. Лев XXIII:14).

15Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

16Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

Тумачење, ст. 15–16 (на руском)

. Беседа с Руфью, видимо, еще более возвысила ее в глазах Вооза, и он делает новые распоряжения жницам о содействии бедной женщине в сборе хлеба; но и теперь, как ранее, еще не упоминает о родстве своей с покойным мужем Руфи. Последнее открывает ей уже Ноеминь по возвращении ее вечером первого дня сбора хлеба на полях Вооза (ст. 20).

17И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

18И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. Размер дневного сбора ячменя Руфи, вымолоченного ею в поле же, равнялся ефе, евр. epha, LXX: οιφι (οιφει), Vulg. ephi, слав. ифи; мера эта, по Иудейской традиции (Midrasch, s. 42), равнялась трем сатам (Vulg. tres modii); по И. Флавию (Ant. VIII, 2, 9), 72 секстарам или 1 аттич. μετρητης.

19И рече јој свекрва: гдје си пабирчила данас? и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

20А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

21А Рута Моавка рече: још ми је рекао: држи се моје чељади докле не пожању све моје.

22А Нојемина рече Рути снаси својој: добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама, да те не би дирали на другој њиви.

Тумачење, ст. 19–22 (на руском)

. Обилие собранного Руфью хлеба (ст. 17), остатки обеда, ею принесенные (18), наконец, сообщение имени Вооза (19), - все это немедленно вытесняет из сердца благочестивой Ноемини прежнюю горечь (I:13, 20) и исторгает у нее слова благодарения Иегове и благословения Воозу (20); теперь же она сообщает Руфи о родстве Вооза. И дальнейшее сообщение Руфи о милостивом разрешении Вооза быть все время жатвы со слугами его (21) могло теперь же побудить Ноеминь подумать об устроении судьбы невестки (ср. III:1).

23И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. В течение всей жатвы (ячменя и затем через недели 2-3 пшеницы), т. е. около 3-х месяцев (Midrasch, s. 44), Руфь работала на полях Вооза, живя у Ноемини. В Вульгате последние слова ст. 23, гл. II: "vatteschev et - chamotag" ("жила у свекрови") отнесены к ст. 1, гл. III, начинающейся в Вульгате: "postquam auIem reversa est ad soream suam".

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).