БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 2 од 21

Јн 2:1–25 · око 2 мин

Јн 2:1–25

1 И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2 А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.

4 Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

5 Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.

6 А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

7 Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.

8 И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.

9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

10 И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

12 Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

13 И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

14 И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

16 И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

17 А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.

18 А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

19 Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

20 А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

21 А он говораше за цркву тијела својега.

22 А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

23 А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

24 Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

25 И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.