Дан 6 од 21

Јн 6:1–71

1 Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.

2 И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.

3 А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.

4 А бијаше близу пасха празник Јеврејски.

5 Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6 А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

7 Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.

8 Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

9 Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

10 А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

11 А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

12 И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

14 А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

15 А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

16 А кад би увече сиђоше ученици његови на море,

17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

18 А море се подизаше од великога вјетра.

19 Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

20 А он им рече: ја сам; не бојте се.

21 Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

22 Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

24 Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

25 И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

26 Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

28 А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

29 Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

30 А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?

31 Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

32 Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

33 Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

34 Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

35 А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.

36 Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.

37 Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.

38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

39 А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

40 А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

41 Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.

42 И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

43 Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.

44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

46 Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

47 Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.

48 Ја сам хљеб живота.

49 Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

50 Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

51 Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?

53 А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

54 Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

55 Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

56 Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

57 Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

58 Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.

59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

60 Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

61 А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?

62 А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

63 Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

64 Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

65 И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

66 Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

67 А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?

68 Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

69 И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

70 Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.