Дан 86 од 90

Отк 3:1–7:17

3:1 И анђелу Сардске цркве напиши: тако говори онај што има седам Духова Божијих, и седам звијезда: знам твоја дјела, да имаш име да си жив, а мртав си.

3:2 Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твојијех дјела савршенијех пред Богом својијем.

3:3 Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.

3:4 Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својијех хаљина, и ходиће са мном у бијелима, јер су достојни.

3:5 Који побиједи он ће се обући у хаљине бијеле, и нећу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред оцем својијем и пред анђелима његовима.

3:6 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

3:7 И анђелу Филаделфијске цркве напиши: тако говори свети истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.

3:8 Знам твоја дјела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју ријеч, и нијеси се одрекао имена мојега.

3:9 Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нијесу, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим.

3:10 Јер си одржао ријеч трпљења мојега, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свијет да искуша оне који живе на земљи.

3:11 Ево ћу доћи брзо: држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега.

3:12 Који побиједи учинићу га стуб у цркви Бога својега, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога својега, и име новога Јерусалима, града Бога мојега, који силази с неба од Бога мојега, и име моје ново.

3:13 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

3:14 И анђелу Лаодикијске цркве напиши: тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетак створења Божијега:

3:15 Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!

3:16 Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.

3:17 Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.

3:18 Свјетујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш.

3:19 Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се.

3:20 Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.

3:21 Који побиједи даћу му да сједе са мном на пријестолу мојему, као и ја што побиједих и сједох с оцем својијем на пријестолу његову.

3:22 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

4:1 Потом видјех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.

4:2 И одмах бих у духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше неко.

4:3 И онај што сјеђаше бијаше по виђењу као камен јаспис и сард; и око пријестола бјеше дуга по виђењу као смарагд.

4:4 И око пријестола бијаху двадесет и четири пријестола; и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и имаху круне златне на главама својим.

4:5 И од пријестола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњенијех гораху пред пријестолом, које су седам духова Божијих.

4:6 И пред пријестолом бијаше стаклено море, као кристал; и насред пријестола и око пријестола четири животиње, пуне очију спријед и састраг.

4:7 И прва животиња бјеше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човјек, и четврта животиња бјеше као орао кад лети.

4:8 И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.

4:9 И кад даше животиње славу и част и хвалу ономе што сјеђаше на пријестолу, што живи ва вијек вијека,

4:10 Падоше двадесет и четири старјешине пред онијем што сјеђаше на пријестолу, и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека, и метнуше круне своје пред пријестолом говорећи:

4:11 Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си ти саздао све, и по вољи твојој јест и створено је.

5:1 И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

5:2 И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?

5:3 И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

5:4 И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5:5 И један од старјешина рече ми: не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

5:6 И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

5:7 И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

5:8 И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

5:9 И пјеваху пјесму нову говорећи: достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

5:10 И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

5:11 И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљада хиљада.

5:12 Говорећи гласом великијем: достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

5:13 И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

5:14 И четири животиње говораху: амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.

6:1 И видјех кад отвори јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње гдје говори као глас громовни: дођи и виђи.

6:2 И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи.

6:3 И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: дођи и виђи.

6:4 И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики.

6:5 И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој.

6:6 И чух глас између четири животиње гдје говори: ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити.

6:7 И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: дођи и виђи.

6:8 И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем.

6:9 И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху.

6:10 И повикаше гласом великијем говорећи: докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи?

6:11 И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.

6:12 И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв;

6:13 И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља.

6:14 И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се.

6:15 И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем;

6:16 И говорише горама и камењу: падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова.

6:17 Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати?

7:1 И потом видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, ни на икако дрво.

7:2 И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:

7:3 Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.

7:4 И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;

7:5 Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;

7:6 Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијина дванаест хиљада запечаћенијех;

7:7 Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;

7:8 Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.

7:9 Потом видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

7:10 И повикаше гласом великијем говорећи: спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.

7:11 И сви анђели стајаху око пријестола и старјешине и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу.

7:12 Говорећи: амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека. Амин.

7:13 И одговори један од старјешина говорећи ми: ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?

7:14 И рекох му: господару! ти знаш. И рече ми: ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.

7:15 За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.

7:16 Више неће огладњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.

7:17 Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.