Дан 88 од 90

Отк 12:1–15:8

12:1 И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.

12:2 И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.

12:3 И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна;

12:4 И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди.

12:5 И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.

12:6 А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана.

12:7 И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини.

12:8 И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу.

12:9 И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.

12:10 И чух глас велики на небу који говори: сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ.

12:11 И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти.

12:12 Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.

12:13 И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

12:14 И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина.

12:15 И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци.

12:16 И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех.

12:17 И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије са осталијем сјеменом њезинијем, које држи заповијести Божије и има свједочанство Исуса Христа.

13:1 И стадох на пијеску морскоме; и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна.

13:2 И звијер коју видјех бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и пријестол свој, и област велику.

13:3 И видјех једну од глава њезинијех као рањену на смрт, и рана смрти њезине излијечи се. И чуди се сва земља иза звијери, и поклонише се змији, која даде област звијери.

13:4 И поклонише се звијери говорећи: ко је као звијер? и ко може ратовати с њом?

13:5 И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца.

13:6 И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу.

13:7 И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном.

13:8 И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета.

13:9 Ако ко има ухо нека чује.

13:10 Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светијех.

13:11 И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.

13:12 И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звијери којој се исцијели рана смртна.

13:13 И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.

13:14 И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звијери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звијери која имаде рану смртну и оста жива.

13:15 И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.

13:16 И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,

13:17 Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.

13:18 Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

14:1 И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

14:2 И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

14:3 И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

14:4 Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

14:5 И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

14:6 И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену, и језику и кољену и народу.

14:7 И говораше великијем гласом: бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

14:8 И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

14:9 И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

14:10 И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

14:11 И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

14:12 Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

14:13 И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу отсад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

14:14 И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

14:15 И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

14:16 И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

14:17 И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

14:18 И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

14:19 И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

14:20 И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.

15:1 И видјех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.

15:2 И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побиједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле Божије;

15:3 И пјеваху пјесму Мојсија слуге Божијега, и пјесму јагњетову, говорећи: велика су и дивна дјела твоја, Господе Боже сведржитељу, праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.

15:4 Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се судови твоји јавише.

15:5 И послије овога видјех, и гле, отвори се црква скиније свједочанства на небу,

15:6 И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бијеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;

15:7 И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.

15:8 И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.