Дан 236 од 365

Јзд 4:1–6:22

4:1 А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљеву,

4:2 Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашега, и њему приносимо жртве од времена Есарадона цара Асирскога, који нас је довео овамо.

4:3 А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: не можете ви с нама зидати дома Богу нашему, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљу, како нам је заповједио Кир цар Персијски.

4:4 Тада народ земаљски досађиваше народу Јудину и сметаше их у зидању;

4:5 И наимаху савјетнике супрот њима да расипају намјеру њихову свега времена Кира цара Персијскога до владе Дарија цара Персијскога.

4:6 А кад се зацари Асвир, у почетку његова царовања написаше тужбу на становнике Јудејске и Јерусалимске.

4:7 И за времена Артаксерксова писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару Персијском; а књига бјеше писана Сирским писмом и Сирским језиком.

4:8 Реум старјешина у вијећу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако:

4:9 Реум старјешина у вијећу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани,

4:10 И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима Самаријским, и остали с ове стране ријеке, тада и тада.

4:11 Ово је пријепис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране ријеке, тада и тада.

4:12 Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу.

4:13 Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској.

4:14 Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару,

4:15 Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град.

4:16 Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај дио преко ријеке неће више бити твој.

4:17 Тада цар посла одговор Реуму старјешини у вијећу и Симсају писару и осталијем друговима њиховијем који сеђаху у Самарији и осталијем с ону страну ријеке: Поздравље, тада и тада.

4:18 Књига коју нам посласте разговијетно би прочитана преда мном.

4:19 И заповједих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне,

4:20 И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свијем што је преко ријеке, и даваху им се данци и порезе и царине.

4:21 Зато наредите да се забрани онијем људима да се онај град не зида докле ја не заповједим.

4:22 И пазите да не погријешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?

4:23 А кад се пријепис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховијем, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом.

4:24 Тада стаде посао око дома Божијега у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија цара Персијскога.

5:1 Тада Агеј пророк и Захарија син Идов пророк пророковаху Јудејцима који бијаху у Јудеји и у Јерусалиму у име Бога Израиљева.

5:2 И уста Зоровавељ син Салатилов И Исус син Јоседеков, и почеше опет зидати дом Божји у Јерусалиму, и бјеху с њима пророци Божји помажући им.

5:3 У то вријеме дође к њима Татнај управитељ с ову страну ријеке, и Сетар-Воснај и другови њихови, и рекоше им овако: ко вам је дао власт да зидате ту кућу и да оправљате те зидове?

5:4 Тада им одговорисмо именујући људе који грађаху ту грађевину.

5:5 Али бјеше око Божје на старјешинама Јудејским, те им не забранише докле не отиде ствар до Дарија и донесу одговор о том.

5:6 А ово је пријепис од књиге који посла цару Дарију Татнај управитељ с ове стране ријеке и Сетар-Воснај с друговима својим Афарсашанима који бијаху с ове стране ријеке.

5:7 Послаше му књигу, а у њојзи бјеше написано овако: Дарију цару свако добро.

5:8 Да је на знање цару да дођосмо у Јудејску земљу к дому Бога великога, који зидају од великога камена, и дрвље мећу у зидове, и посао се брзо ради и напредује у рукама њиховијем.

5:9 И запитасмо тамошње старјешине рекавши им: ко вам је дао власт да зидате тај дом и да оправљате те зидове?

5:10 Па их и за имена њихова запитасмо да бисмо ти јавили, и записасмо имена онијех који су главари међу њима.

5:11 А они нам одговорише овако говорећи: ми смо слуге Бога небескога и земаљскога, и зидамо дом који је био сазидан прије много времена, који је зидао и подигао велики цар Израиљев.

5:12 Али кад оци наши разгњевише Бога небескога, даде их у руке Навуходоносору цару Вавилонском Халдејцу, који раскопа овај дом а народ пресели у Вавилон.

5:13 Али прве године Кира цара Вавилонскога, цар Кир заповједи да се сазида овај дом Божји.

5:14 Још и судове дома Божијега златне и сребрне које нам Навуходоносор бјеше узео из цркве Јерусалимске и однио у цркву Вавилонску, изнесе их цар Кир из цркве Вавилонске, и бише дани по имену Сасавасару, којега постави управитељем,

5:15 И рече му: узми ове судове па иди и однеси их у цркву која је у Јерусалиму, и дом Божји нека се сазида на својем мјесту.

5:16 Онда тај Сасавасар дође и постави темељ дому Божијему у Јерусалиму; и од тога времена досад зида се и још није довршен.

5:17 Ако је дакле угодно цару, нека се потражи у ризници царској у Вавилону је ли цар Кир заповједио да се сазида овај дом Божји у Јерусалиму, и вољу своју о том нека нам цар пошље.

6:1 Тада цар Дарије заповједи те тражише у књижици гдје се остављаше благо у Вавилону.

6:2 И нађоше у Ахмети у двору царском у земљи Мидској књигу у којој бјеше записан овај спомен.

6:3 Прве године цара Кира заповједи цар Кир: дом Божји у Јерусалиму да се сазида да буде мјесто гдје ће се приносити жртве, и темељи да му се изидају, да буде висок шездесет лаката и широк шездесет лаката.

6:4 Три реда да буду од камења великога и један ред од дрвета новога, а трошак да се даје из царског дома.

6:5 И судови дома Божијега златни и сребрни што Навуходоносор бјеше узео из цркве Јерусалимске и донио у Вавилон, да се врате и опет однесу у цркву Јерусалимску на своје мјесто и да се оставе у дому Божијему.

6:6 Зато Татнају управитељу с оне стране ријеке, Сетар-Воснају с друговима својим Афарсашанима, који сте с оне стране ријеке, уклоните се одатле.

6:7 Оставите нека се гради тај дом Божји, управитељ Јудејски и старјешине њихове нека зидају тај дом Божји на мјесту његову.

6:8 Још заповједам шта ћете чинити старјешинама Јудејским да би се сазидао тај дом Божји; од блага царскога, од доходака с оне стране ријеке, да се даје без оклијевања трошак онијем људима да се не устављају.

6:9 И што треба, било јунаца или овнова или јагањаца за жртве паљенице Богу небескому, или пшенице, соли, вина и уља, како реку свештеници Јерусалимски, да им се даје сваки дан без одгађања,

6:10 Да приносе мирисне жртве Богу небескому и да се моле за живот царев и за синова његовијех.

6:11 Још заповиједам: ко би учинио друкчије, из његове куће да се узме брвно и пободе, и он на њему да се погуби, и његова кућа да буде буниште за то.

6:12 И Бог који је ондје настанио име своје, да обори свакога цара и сваки народ који би дигао руку да промијени ово и раскопа тај дом Божји у Јерусалиму. Ја Дарије заповиједам ово, одмах да се изврши.

6:13 Тада Татнај управитељ с ове стране ријеке, Сетар-Воснај и другови њихови учинише одмах како заповједи Дарије.

6:14 И старјешине Јудејске зидаше и напредоваше по пророштву Агеја пророка и Захарије сина Идова, зидаше и довршише по заповијести Бога Израиљева и по заповијести Кира и Дарија и Артаксеркса цара Персијскога.

6:15 И сврши се тај дом до трећега дана мјесеца Адара шесте године царовања цара Дарија.

6:16 И синови Израиљеви, свештеници и Левити и остали између онијех који се вратише из ропства посветише тај дом Божји радујући се.

6:17 И принесоше на посвећење тога дома Божијега сто јунаца, двјеста овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца на жртву за гријех за свега Израиља према броју племена Израиљевијех.

6:18 И поставише свештенике по редовима њиховијем и Левите по редовима њиховијем да служе Богу у Јерусалиму како је написано у књизи Мојсијевој.

6:19 Потом славише који се вратише из ропства пасху четрнаестог дана првога мјесеца.

6:20 Јер се очистише и свештеници и Левити, те бијаху сви чисти, и клаше пасху за све који се вратише из ропства и за браћу своју свештенике и за себе саме.

6:21 И једоше синови Израиљеви који се вратише из ропства и сви који се од нечистоте народа земаљских одвојише к њима да траже Господа Бога Израиљева.

6:22 И празноваше празник пријеснијех хљебова седам дана веселећи се; јер их развесели Господ и обрати срце цара Асирскога к њима да укријепи руке њихове у послу око дома Бога, Бога Израиљева.

Јд 1:1–13

1 Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљева, званима, који су освећени Богом оцем и одржани Исусом Христом:

2 Милост и мир и љубав да вам се умножи.

3 Љубазни! старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасеније, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну вјеру, која је једанпут дана светима.

4 Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.

5 Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље Мисирске, потом погуби оне који не вјероваше.

6 И анђеле који не држаше својега старјешинства него оставише свој стан чува у вјечнијем оковима под мраком за суд великога дана.

7 Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другијем месом, поставише се углед и муче се у вјечном огњу:

8 Тако дакле и ови што сањајући тијело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле.

9 А МИхаило Аранђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тијело, не смијаше проклета суда да изговори, него рече: Господ нека ти запријети.

10 А ови хуле на оно што не знаду; а што знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају.

11 Тешко њима! јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате падоше, и у буни Кореовој изгибоше.

12 Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које вјетрови преносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из коријена ишчупана;

13 Бијесни валови морски, који се пјене својијем срамотама, звијезде лажне, којима се чува мрак вјечне таме.

Јов 7:1–15

1 Није ли човјек на војсци на земљи? а дани његови нијесу ли као дани надничарски?

2 Као што слуга уздише за сјеном и као што надничар чека да сврши,

3 Тако су мени дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

4 Кад легнем, говорим: кад ћу устати? и кад ће проћи ноћ? и ситим се преврћући се до сванућа.

5 Тијело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

7 Опомени се да је мој живот вјетар, да око моје неће више видјети добра,

8 Нити ће ме видјети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати мјесто његово.

11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.

12 Еда ли сам море или кит, те си намјестио стражу око мене?

13 Кад речем: потјешиће ме одар мој, постеља ће ми моја облакшати тужњаву,

14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.