Дан 262 од 365

Ис 25:1–27:13

25:1 Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намјере твоје од старине вјера су и истина.

25:2 Јер си од града начинио гомилу, и од тврдога града зидине; од града двор за странце, довијека се неће саградити.

25:3 Зато ће те славити народ силан, град страшнијех народа бојаће те се.

25:4 Јер си био крјепост убогоме, крјепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гњев насилнички као поплава која обаљује зид.

25:5 Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на суху мјесту; као припека сјеном од облака, тако се пјевање насилника прекиде.

25:6 И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога.

25:7 И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.

25:8 Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Господ рече.

25:9 И рећи ће се у оно вријеме: гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово.

25:10 Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом мјесту као што се гази слама за гној.

25:11 И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих.

25:12 И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.

26:1 Тада ће се пјевати ова пјесма у земљи Јудиној: имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.

26:2 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи вјеру.

26:3 Ко се тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у тебе узда.

26:4 Уздајте се у Господа довијека, јер је Господ Господ вјечна стијена.

26:5 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.

26:6 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољнијех.

26:7 Пут је праведнику прав, ти равниш стазу праведноме.

26:8 И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа.

26:9 Душом својом жудим тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим те јутром; јер кад су судови твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.

26:10 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.

26:11 Господе! рука је твоја високо подигнута, а они не виде; видјеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождријети непријатеље твоје.

26:12 Господе! нама ћеш дати мир, јер сва дјела наша ти си нам учинио.

26:13 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим тебе, али само тобом помињемо име твоје.

26:14 Помријеше, неће оживјети, мртви будући неће устати, јер си их ти походио и истријебио, затро сваки спомен њихов.

26:15 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.

26:16 Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао.

26:17 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, таки бијасмо ми пред тобом, Господе!

26:18 Затрудњесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо вјетра, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.

26:19 Оживјеће мртви твоји, и моје ће мртво тијело устати. Пробудите се, и пјевајте који станујете у праху; јер је твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.

26:20 Хајде народе мој, уђи у клијети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гњев.

26:21 Јер, гле, Господ излази из мјеста својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје нити ће више покривати побијенијех својих.

27:1 Тада ће Господ покарати мачем својим љутијем и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору.

27:2 Тада пјевајте о винограду који рађа црвенијем вином:

27:3 Ја Господ чувам га, у свако доба заљеваћу га; дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети.

27:4 Нема гњева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? ја ћу погазити и спалити све.

27:5 Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном.

27:6 Једном ће се укоријенити Јаков, процвјетаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом.

27:7 Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? је ли га убио онако како су убијени они које је убио?

27:8 С мјером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однио силнијем вјетром својим источнијем.

27:9 Зато ће се тијем очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети гријех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчанијех ликова,

27:10 Јер ће тврди град опустјети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; ондје ће пасти теле и ондје ће лијегати, и појешће му гране.

27:11 Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ.

27:12 У то ће вријеме Господ овијати од обале ријеке до потока Мисирскога, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један.

27:13 И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се бјеху изгубили у земљи Асирској и који бијаху загнани у земљу Мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму.

1 Кор 6:1–20

1 Смије ли који од вас, кад има тужбу на другога, ићи на суд неправеднима, а не светима?

2 Не знате ли да ће свети судити свијету? Кад ћете дакле ви свијету судити нијесте ли вриједни судити мањијем стварима?

3 Не знате ли да ћемо анђелима судити, акамоли стварима овога свијета?

4 А ви кад имате тужбе за ствари овога свијета, узмете за судије оне које у цркви не броји нико у што!

5 На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједнога мудра који може расудити међу браћом својом?

6 Него се брат с братом суди, и то пред невјернима!

7 И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?

8 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!

9 Или не знате да неправедници неће наслиједити царства Божијега? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници,

10 Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царства Божијега неће наслиједити.

11 И овакови бијасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега.

12 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да што облада мноме.

13 Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и онога покварити. А тијело није за курварство, него за Господа, и Господ за тијело.

14 А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом.

15 Не знате ли да су тјелеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај!

16 Или не знате да ко се с курвом свеже једно тијело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тијело.

17 А ко се Господа држи један је дух с Господом.

18 Бјежите од курварства; јер сваки гријех који човјек чини осим тијела је; а који се курва он гријеши своме тијелу.

19 Или не знате да су тјелеса ваша црква светога Духа који живи у вама, којега имате од Бога, и нијеста своји?

20 Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у тјелесима својијем и у душама својијем, што је Божије.

Јов 14:15–22

15 Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш.

16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за гријех мој.

17 Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја.

18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својега,

19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа.

20 Надвлађујеш га једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ га.

21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

22 Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.