Дан 12 од 40

1 Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.

2 Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.

3 Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;

4 Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.

6 Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.

7 Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.

8 Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.

9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11 Хљеб наш потребни дај нам данас;

12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.