1. дневникаглава 12

Тумачење главе (на руском)

1–22. Исчисление воинов из колена Вениаминова (2–7), Гадова (8–15), Иудина и Манассиина (19–22), перешедших на сторону Давида в период царствования Саула. 23–40. Перечисление участников воцарения Давида в Xевроне.

Содержание гл. XII в своих подробностях не имеет параллели в кн. Царств, но отмечаемый ею факт перехода на сторону Давида многих лиц подтверждается свидетельством 1 Цар XXII:2.

1А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисова, и бијаху међу јунацима помажући у рату,

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Продолжительность пребывания Давида в Секелахе исчисляется в 1 Цар XXVII:7 в один год и четыре месяца.

2Наоружани луком, из десне руке и из лијеве гађаху камењем и из лука стријелама, између браће Саулове, од племена Венијаминова:

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Ср. 1 Пар VIII:40 и 2 Пар XVII:17.

3Поглавар Ахијезер и Јоас синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,

4И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Отсутствие имени «Ишмания» среди имен лиц XI гл. объясняется смертью этого сподвижника Давида ко времени составления данного списка. Ишманию, жителя Гедеры, города колена Иудина (Нав XV:36), едва ли можно причислять к колену Вениаминову, как того требует 2 ст.

5Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,

6Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. «Кореяне» — левитская фамилия: ее представители могли жить и в колене Вениаминовом. Другие отожествляют Корея, предка перечисленных здесь лиц с Кореем из колена Иудина (1 Пар II:43); тогда он, а равно и лица ст. 7 будут иудеи.

7И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.

8И од племена Гадова пребјегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вјешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице бијаше као лице лавовско и бијаху брзи као срне по горама:

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Переход на сторону Давида Гадитян мог падать на первые годы его преследований Саулом, когда он спасался от него в укрепленных местностях пустыни Иудейской (1 Цар XXIII:14; XXIV:1). По поводу характеристики Гадитян ср. 2 Цар I:23 и II:18.

9Есер први, Овадија други, Елијав трећи,

10Мисмана четврти, Јеремија пети,

11Атај шести, Елило седми,

12Јоанан осми, Елзавал девети,

13Јеремија десети, Мохванај једанаести.

14То бијаху између синова Гадовијех поглавари у војсци, најмањи над стотином а највећи над тисућом.

15Они пријеђоше преко Јордана првога мјесеца кад се разли преко свијех брегова својих, и отјераше све из долина на исток и на запад.

16А дођоше и од синова Венијаминовијех и Јудинијех к Давиду у град.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. Имена перешедших на сторону Давида Иудеев и Вениамитян не сообщаются или потому, что их не было в том источнике, которым пользовался автор Паралипоменон, или потому, что они были упомянуты в гл. XI.

17И изиде им Давид на сусрет, и говорећи рече им: ако мира ради идете к мени, да ми поможете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Вопрос Давида вполне понятен ввиду известных из истории преследования его Саулом фактов предательства (1 Цар XXIII:19; XXIV:2).

18Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим, јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Амасай — брат сестры Давида Авигеи (1 Пар II:17). — «Помогает тебе Бог твой» — едва ли не представляет указания на 1 Цар XVIII:12.

19И од синова Манасијиних неки пребјегоше Давиду кад иђаше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови Филистејски договоривши се вратише га говорећи: на погибао нашу пребјегнуће господару својему Саулу.

20Кад се враћаше у Сиклаг, пребјегоше к њему из племена Манасијина: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, тисућници у племену Манасијину.

21И они помагаху Давиду противу чети, јер храбри јунаци бјеху сви, те посташе војводе у његовој војсци.

Тумачење, ст. 19–21 (на руском)

. Присоединение к Давиду Манасситян падает на конец царствования Саула, на время перед битвою на горах Гелауйских (1 Цар XXVIII:1–2; XXIX). Они помогали ему в истреблении Амаликитян (1 Цар XXX:8, 15), как можно судить по тому, что и в указанном месте последним усвояется название «полчищ» .

22Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.

23А ово је број људи наоружанијех за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по ријечи Господњој:

24Синова Јудинијех који ношаху штит и копље шест тисућа и осам стотина наоружанијех за војску;

25Синова Симеуновијех храбријех војника седам тисућа и сто;

26Синова Левијевих четири тисуће и шест стотина;

27И Јодај поглавар између синова Ароновијех и с њим три тисуће и седам стотина;

28И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његова двадесет и два кнеза;

29И синова Венијаминових, браће Саулове, три тисуће; јер их се многи још држаху дома Саулова;

30И синова Јефремовијех двадесет тисућа и осам стотина храбријех јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;

31А од половине племена Манасијина осамнаест тисућа, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;

32И синова Исахаровијех, који добро разумијеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њиховијех двјеста, и сва браћа њихова слушаху их;

33Синова Завулоновијех, који иђаху на војску и наоружани бијаху за бој свакојаким оружјем, педесет тисућа, који се постављаху у врсте поуздана срца;

34А од племена Нефталимова тисућа поглавара и с њима тридесет и седам тисућа са штитовима и копљима;

35А од племена Данова двадесет и осам тисућа и шест стотина наоружанијех за бој;

36А од племена Асирова четрдесет тисућа војника вјештијех поставити се за бој;

37А онијех испреко Јордана од племена Рувимова и Гадова и од половине племена Манасијина, сто и двадесет тисућа са свакојаким оружјем убојитијем.

38Сви ови војници у војничком реду дођоше цијела срца у Хеврон да поставе Давида царем над свијем Израиљем. А и остали сви Израиљци бијаху сложни да царем поставе Давида.

39И бијаху ондје с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа бијаху приправила.

40А и они који бијаху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хљеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сухога грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер бијаше радост у Израиљу.

Тумачење, ст. 23–40 (на руском)

. Громадное количество участвовавших в воцарении Давида в Xевроне воинов (339 000) не представляет ничего странного, если принять во внимание число способных к войне евреев в век Моисея — 600 000 (Исх XII:37) и при Давиде — 800 000 израильтян и 500 000 иудеев (2 Цар XXIV:9). Несколько поражает только неравномерность в количестве пришедших от разных колен: 120 000 со стороны восточно-иорданских колен (37 ст.), 50 000 из Завулонова колена (33 ст.), 37 000 из Неффалимова (34 ст.) и 40 000 из Ассирова — цифры, в несколько раз превышающие число воинов из колена Иудина (6 800 — ст. 24), Симеонова (7 100 – ст. 25), Левина и т. п. Но что касается Вениамитян, то их малочисленность объясняется преданностью дому Саула (29 ст.). Причина малочисленности пришедших от Иуды и Симеона — в том, что воины этих двух колен уже давно были на стороне Давида, в силу чего перечислять их вновь не представлялось необходимости. Колено Ефремово, насчитывавшее при Синае только 40 500 воинов (Чис II:19) и на полях Моавитских 32 500 (Чис XXVI:37), еще более было ослаблено войнами Саула с филистимлянами, а отчасти и Авенира с тем же народом, а потому и не могло выставить такого большого числа их, как другие колена. Кроме того, Ефрем, всегда не особенно дружелюбно относившийся к Иуде, не имел особых побуждений содействовать воцарению Давида. Наконец, Завулоново колено, насчитывавшее при Моисее 57 400 и 60 500 воинов, а Неффалимово 53 400 и 45 400 (Чис II:8.30; XXVI:27, 50), легко могло выставить при Давиде — первое — 50 000, второе 33 000 вооруженных.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.