1. дневникаглава 19

Тумачење главе (на руском)

1–15. Война Давида с аммонитянами и их союзниками. 16–19. Война с сирийцами (см. X гл. 2 кн. Царств).

1А послије тога умрије Нас цар синова Амоновијех, и зацари се син његов на његово мјесто.

2И рече Давид: да учиним милост Ануну сину Насову, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потјеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех к Ануну да га потјеше.

3А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше што је рад учинити част оцу твојему? а нијесу зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Во 2 Цар X:3 слова: «осмотреть, разрушить и обойти», расставлены в лучшем порядке: «осмотреть, выглядеть и разорить». Кроме того, предметом осмотра и т. д. является, по указанию кн. Царств, не вся земля, а только город, т. е. столица аммонитян.

4Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и отсијече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.

5А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: сједите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

6А кад видјеше синови Амонови гдје се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше тисућу таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. В кн. Царств (X:6) не говорится о количестве денег, употребленных аммонитянами на наем союзников. Но там вероятнее представлено количество нанятых — 33 000 воинов, тогда как здесь 32 000 колесниц и целый народ (ст. 7).

7И најмише тридесет и двије тисуће кола и цара од Махе с народом његовијем, који дођоше и стадоше у око према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. В кн. Царств совершенно отсутствует указание на расположение войск наемников перед Медевою, а равно о сборе аммонитян на войну из своих городов. То и другое сведение заимствовано, как можно думать, из древнего источника, общего для авторов обеих книг. По указанию Нав XIII:16, Медева — город в уделе колена Рувимова.

8А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.

9И изидоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше бијаху за се у пољу.

10И Јоав видјећи намјештену војску према себи спријед и састраг, узе одабране из све војске Израиљске, и намјести их према Сирцима.

11А остали народ предаде Ависају брату својему; и намјестише их према синовима Амоновијем.

12И рече: ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.

13Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је драго.

14Тада Јоав и народ који бијаше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побјегоше испред њих.

15А синови Амонови кад видјеше гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја брата његова и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.

16Али Сирци кад видјеше гдје их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко ријеке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

17Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана, и дође к њима и намјести војску према њима; а кад намјести Давид војску према њима, побише се с њим.

18Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам тисућа кола и четрдесет тисућа пјешака, и Софака војводу погуби.

19И кад видјеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтјеше више Сирци помагати синовима Амоновијем.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.