1. дневникаглава 18

Тумачење главе (на руском)

1. Война Давида с филистимлянами. 2. С моавитянами. 3–8. С Адраазаром, царем Сувским, и сирийцами. 9–11. Посольство от Фоя, царя Имафа. 12–13. Поражение идумеян Авессою. 14–17. Первые сановники Давида.

Подобно другим, восемнадцатая глава представляет повторение с небольшими особенностями VIII гл. 2 кн. Царств.

1А послије тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку Филистејских.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Вместо непонятного выражения 2 Цар VIII:1: «и взял из рук филистимлян узду народов», кн. Паралипоменон употребляет объясняющие его слова: «Геф и зависящие от него города» . Геф был один из пяти главных филистимских городов и по своему положению, как находившийся на границе израильской и филистимский земли, мог быть действительно в руках той или другой стороны уздою на противников.

2Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаху му данак.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Автор по неизвестным соображениям опускает замечание 2 Цар VIII:2 о жестокой расправе Давида с моавитянами. Едва ли им руководило желание выставить Давида в благоприятном свете, тогда он должен был бы замолчать и аналогичную расправу с аммонитянами (XX:3). В этой, кажется, войне с моавитянами Ванея, сын Иодая, поразил двух сыновей Ариила моавитского (XI:22).

3Разби Давид и Адад-Езера цара Совскога у Емату изашав да рашири власт своју до ријеке Ефрата.

4И узе му Давид тисућу кола и седам тисућа коњика и двадесет тисућа пјешака, и подреза Давид жиле свијем коњима колским, само остави за сто кола.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. В кн. Царств означается только 1 700 всадников, а о колесницах совсем не говорится, хотя дальнейшие слова и предполагают их истребление.

5А бијаху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару Совскому, и Давид поби двадесет и двије тисуће Сираца.

6И намјести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

7И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езеровијех однесе Давид силну мјед, од које Соломун начини море мједено и ступове и посуђе мједено.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Во 2 Цар VIII:8 эти города называются Бетах и Берот. От чего произошло разногласие, сказать нельзя. Ни те, ни другие названия в других местах Св. Писания не встречаются. Замечания об употреблении Соломоном захваченной Давидом меди в кн. Царств нет.

9А кад чу Тоја цар Ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера цара Совскога,

10Посла Адорама сина својега к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златнијех и сребрнијех и мједенијех.

11Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што бјеше узео од свијех народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амоновијех и од Филистеја и од Амалика.

12И Ависај син Серујин поби осамнаест тисућа Идумејаца у сланој долини.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Вторая книга Царств (VIII:13) приписывает эту победу самому Давиду, замечая, что она была одержана над «арамянами». Но война с идумеянами самого Давида, в которой принимал участие между прочим Иоав, закончилась, по свидетельству 3 Цар XI:15–16, истреблением всего мужского пола. Между тем и 2 кн. Царств и 1 Паралипоменон говорят только об избиении части едомлян. Поэтому чтение последней должно быть признано более правильным. Усвоение победы над идумеянами Давиду объясняется, может быть, тем, что Авесса действовал от его имени, в силу чего дело военачальника приписывается его повелителю-царю. Что касается различия в именах: арамяне и идумеи, то оно объясняется сходством их еврейского начертания.

13И намјести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

14Тако царова Давид над свијем Израиљем судећи и дајући правду свему народу својему.

15И Јоав син Серујин бјеше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар,

16А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар,

17А Венаја син Јодајев бјеше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.