1. дневникаглава 17

Тумачење главе (на руском)

1–2. Намерение Давида построить храм. 3–15. Откровение ему через пророка Нафана. 16–27. Молитва Давида.

Семнадцатая глава представляет, за немногими исключениями, дословное повторение содержания VII гл. 2 кн. Царств.

1А кад Давид сјеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: гле, ја стојим у кући кедрова дрвета, а ковчег завјета Господњега под завјесима.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Автор Паралипоменон опускает выражение 1 ст. VII гл. 2 кн. Царств: «когда Иегова успокоил его (Давида) со всех сторон, от всех врагов», в целях устранения противоречия данных слов с дальнейшим повествованием, так как самые кровавые войны Давида с окрестными народами падали на последующее время.

2А Натан рече Давиду: што ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.

3Али ону ноћ дође ријеч Божија Натану говорећи:

4Иди и реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ: ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Во 2 Цар V:5 слова Господа имеют форму вопроса, даже сомнения: «ты ли построишь Мне дом?» Здесь они заменяются выражением характера положительного: «не ты построишь Мне дом для обитания» .

5Кад нијесам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

6Куда сам год ходио са свијем Израиљем, јесам ли једну ријеч рекао коме између судија Израиљевијех којима заповиједах да пасу народ мој, и казао: зашто ми не начините кућу од кедра?

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Титул «судья» заменяется во 2 Цар VII:7 титулом «вождь», «предводитель». Судьи — верховные правители одного или нескольких колен в период от смерти Иисуса Навина до воцарения Саула. Вождь — начальник, предводитель каждого колена порознь, во все время сохранения раздельности колен.

7Овако дакле реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему Израиљу.

8И бјех с тобом куда си год ишао, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.

9И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као прије,

10И од онога дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Во 2 Цар VII:11 глагол «возвещаю» стоит во втором лице и прямо относится к Иегове: «Иегова возвестил».

11И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. В буквальном переводе с еврейского: «так как исполнились дни твои, чтобы идти тебе к предкам своим», стих производит впечатление того, что откровение сообщено Давиду незадолго до его смерти. В кн. Царств — VII:12 — иное выражение: «когда же исполнятся дни твои и ты почиешь с отцами своими» . Правильное чтение, несомненно, на стороне кн. Царств, так как откровение через Нафана было сообщено Давиду в начале, но не в конце его правления.

12Они ће ми сазидати дом, и утврдићу пријесто његов довијека.

13Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од онога који бјеше прије тебе.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. Автор опускает составляющие вторую половину ст. 14 VII гл. 2 кн. Царств слова: «если он согрешит, Я накажу его жезлом мужей и ранами сынов человеческих», может быть, для того, чтобы оттенить непрекращающуюся милость Иеговы к дому Давида и тем выставить последний в одном благоприятном свете, или же в целях указать на прямое отношение обетования о потомке Давида к одному Мессии: «который был прежде тебя», т. е. Саул. Он прямо и назван во 2 Цар VII:15.

14Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довијека, и пријесто ће његов стајати довијека.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. Чтение кн. Паралипоменон сильнее оттеняет мессианский характер обетования, чем уклоняющееся от него чтение 2 кн. Царств. Потомок Давида будет «вечен в доме Моем и в царстве Моем», т. е. в теократии, существование которой не кончилось временами Ветхого Завета.

15По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

16Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?

17И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човјечијим, Господе Боже.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Фраза: «и взираешь на меня, как на человека великого, Господи Боже», заменяет неясное выражение 2 Цар VII:19: «это уже по-человечески, Господи мой, Господи» .

18Шта ће још Давид да ти говори о части слуге твојега, кад ти знаш слугу својега?

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. 2 книга Царств, проводящая в параллельном данному стиху месте — VII:20 мысль, что Давид не знает, как отблагодарить Господа, дает чтение более понятное, чем кн. Паралипоменон, указывающая, что Давид не знает, чего ему следует желать для своей славы.

19Господе, слуге својега ради и по срцу својему чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.

20Господе, нема таквога какав си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.

21Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? ради којега је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним дјелима изгонећи народе испред народа својега, који си искупио из Мисира

22Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довијека; а ти си им, Господе, Бог.

23И тако, Господе, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову нека буде тврда довијека, и учини како си рекао.

24Нека буде тврда, да се велича име твоје довијека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јест Бог над Израиљем, и дом Давида слуге твојега нека стоји тврдо пред тобом.

25Јер си ти, Боже мој, јавио слузи својему да ћеш му сазидати дом, зато се слуга твој усуди да ти се помоли.

26Тако Господе, ти си Бог, и обрекао си слузи својему то добро.

27Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер кад ти, Господе, благословиш, биће благословен довијека.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.