1. дневникаглава 22

Тумачење главе (на руском)

1–4. Приготовление к построению храма. 6–16. Завещание Соломону. 17–19. Завещание старейшинам.

1И рече Давид: ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Гумно Орны Иевусеянина, ознаменованное явлением ангела и принятием жертв (XXI:16 и д.), сделалось в глазах Давида местопребыванием самого Бога — «вот дом Господа Бога» (Ср. Быт XXVIII:17). В этом же обстоятельстве он усмотрел высшее соизволение на устройство здесь постоянного храма в честь Иеговы.

2И заповједи Давид да се скупе иностранци који бијаху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.

3И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и мједи много без мјере,

4И дрва кедровијех без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедровијех Давиду.

5Јер Давид говораше: Соломун је син мој дијете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свијем земљама; зато ћу му приправити што треба. И приправи Давид мноштво прије смрти своје.

Тумачење, ст. 2–5 (на руском)

. Выбор места для храма сопровождается со стороны Давида заготовкою строительных материалов. Побуждением к этому служит то соображение, что строитель будущего храма, Соломон, молод (ему, как рожденному во время аммонитской войны — 2 Цар XII:24, было теперь двадцать с небольшим лет) и потому неопытен, а храм должен быть весьма величествен (ст. 5). Для работ по приготовлению материалов были назначены Давидом «пришельцы» — потомки тех туземцев Xанаана, которые не были истреблены при его завоевании (Суд I:27 и д.). При Соломоне их насчитывалось 153 600 (2 Пар II:17).

6Потом дозва сина својега Соломуна и заповједи му да сазида дом Господу Богу Израиљеву.

7И рече Давид Соломуну: сине! био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога својега.

8Али ми дође ријеч Господња говорећи: много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дома имену мојему, јер си много крви пролио на земљу преда мном.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

. Приготавливая материалы, Давид, как проливший много крови, не в состоянии выполнить свою давнишнюю (XVII:1), заветную («у меня было на сердце» ) мысль построить храм. Его сооружение требовало массу рабочих, их же в царствование Давида не было, так как все взрослое, способное к труду население требовалось для постоянных войн. Конечно, их можно было прекратить, превратив воинов в рабочих; но это грозило опасностью: враги Давида могли воспользоваться ослаблением военных сил израильтян.

9Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човјек и смирићу га од свијех непријатеља његовијех унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његова времена.

10Он ће сазидати дом имену мојему, и он ће ми бити син, а ја њему отац, и утврдићу пријесто царства његова над Израиљем довијека.

11Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога својега као што је говорио за те.

Тумачење, ст. 9–11 (на руском)

. Не имея возможности построить храм, Давид поручает выполнение этой задачи своему сыну Соломону, так как к нему он относит обетование Божие, данное через пророка Нафана (XVII:11–13).

12Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога својега.

13Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповједио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.

Тумачење, ст. 12–13 (на руском)

. На Соломоне, как на сыне Божием, почиет божественное благоволение, обеспечивающее благополучное совершение великого дела. Но, чтобы сохранить его за собою, он должен быть верен постановлениям закона Моисеева: исполнение их привлекает на человека божественную милость (Втор VII:12).

14И ево, у невољи својој приправио сам за дом Господњи сто тисућа таланата злата и тисућу тисућа таланата сребра; а мједи и гвожђа без мјере, јер га има много, такођер и дрва и камења приправио сам; а ти додај још.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. Соломона не должна смущать мысль о трудности предстоящего ему дела: оно до некоторой степени облегчено Давидом, собравшим громадное количество строительных материалов, между прочим, золота и серебра. Первого было приготовлено 100 000 талантов, что на наш вес составляет около 150 000 пудов, или на деньги более 2 миллиардов рублей; серебра — тысяча тысяч талантов, более 1 1/2 миллиона пудов, около 1 1/2, миллиарда рублей. Громадное количество золота и серебра заставляет некоторых сомневаться в справедливости показаний автора Паралипоменон. Но существующие в настоящее время сведения о богатстве древних народов делают его свидетельство близким к истине. Так, Кир при завоевании Афин получил в качестве добычи 500 000 талантов серебра; Александр Македонский при взятии Суз — 40 000 талантов золота, Персеполиса — 120 000.

15А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводјеља, и свакојаких људи вјештијех сваком послу.

16Има злата, сребра, и мједи и гвожђа без мјере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.

17Потом заповједи Давид свијем кнезовима Израиљевијем да помажу Соломуну сину његову:

18Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу његову.

19Сада дакле управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога својега; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завјета Господњега и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњему.

Тумачење, ст. 17–19 (на руском)

. Молодость и неопытность Соломона побуждает Давида пригласить к участию в постройке, в качестве советников и помощников, старейшин израильских. Своим содействием они отблагодарят Бога за дарованный их стране мир.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.