1. дневникаглава 21

Тумачење главе (на руском)

1–6. Исчисление израильтян. 7–17. Моровая язва. 18–30. Покупка Давидом гумна Орны Иевусеянина и жертвоприношение.

1Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Во 2 кн. Цар XXIV:1 внушение исчислить Израиля приписывается самому Богу; здесь сатане. Как зависящая от Бога сила, он действует по Его попущению и отмечается автором кн. Паралипоменон в качестве главного виновника сопровождавшегося вредными для Израиля последствиями дела. По кн. Царств народная перепись является одним из событий конца правления Давида; по кн. же Паралипоменон она следовала за победоносными войнами Давида, увеличившими славу его царствования и способствовавшими возникновению непростительного для царя теократии чувства гордости и самопревозношения. Автор следует не хронологическому распределению событий, но идейному.

2И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.

3Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу?

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Ответ Иоава представляет в кн. Паралипоменон некоторые особенности по сравнению с кн. Царств. Именно, полководец Давида приводит два, неотмеченные в последней, соображения против перелиси. Она излишня, во-первых, потому, что все подданные верны царю. Для чего же знать число их? Во-вторых, исчисление народа, как плод гордости, может навлечь беду на Израиля.

4Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. В книге Паралипоменон опущено описание порядка производства переписи. По указанию 2 кн. Царств (XXIV:5–7), она началась на восточно-иорданской стороне, продолжалась в области северных колен и закончилась на юге.

5И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. Число иудеев показано приблизительно то же, что и в 2 кн. Царств (500 000 — XXIV:19), но израильтян гораздо больше: 1 100 000 вместо 800 000. Чем объясняется подобное различие, сказать трудно.

6А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Как видно из порядка производства переписи (2 Цар XXIV:5–7), колено Вениаминово должно было быть исчислено последним. Но сознание преступности деяния было настолько сильно у Иоава («ему было противно царское слово»), что он не мог докончить переписи (Ср. 1 Пар XXVII:24). Левиты, жившие в уделах всех колен, могли быть исчислены вместе с жителями этих последних. И если Иоав не делает этого, то в исполнение предписания закона Моисеева, освобождающего их от переписи характера политического (Чис I:47–49).

7А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.

8И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих.

9А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи:

10Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.

11И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај:

12Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Прибавление против кн. Царств: «меч Господень» и «Ангел Господень», внесено в тексте сообразно с дальнейшим повествованием (14–16).

13А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке.

14И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи.

15И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,

16А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. Отмеченная в данном стихе подробность не встречается во 2 кн. Царств. Покаянные чувства Давида и его старейшин вполне понятны ввиду ранее проявленного их раскаяния (ст. 8).

17И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре.

18Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

19И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње.

20А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Вторая книга Царств не говорит ни об испуге Орны и его сыновей, ни о том, что они скрылись в гумне. Но этот факт, отмеченный кн. Паралипоменон, предполагается и книгою Царств, именно ее замечанием: «Орна вышел» (XXIV:20), т. е. из гумна.

21Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

22Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

. Подробности разговора Давида с Орной (2 Цар XXIV:20–21) не изменяют существа дела.

23А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.

24А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене.

25И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. По указанию 2 Цар XXIV:24, гумно было куплено за 50 сиклей, что на наши деньги равняется приблизительно 25 руб. Но более вероятным представляется чтение книги Паралипоменон: 600 сиклей. Из истории Авраама видно, что в древности одна пещера ценилась в 400 сиклей.

26И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

. Ниспослание огня на жертву Давида — признак ее угодности Богу (3 Цар XVIII:37–38).

27И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице.

28У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје.

Тумачење, ст. 28 (на руском)

. Если первая жертва служила выражением чувства раскаяния, то вторая — благодарности за прекращение бедствия.

29А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону.

30И Давид не може ићи к њему да тражи Богу, јер се уплаши од мача анђела Господњега.

Тумачење, ст. 29–30 (на руском)

. По закону Моисееву (Втор XII:5) жертвоприношение должно совершаться только на том месте, которое укажет сам Господь. Жертвоприношение не в Гаваоне, где находилась скиния Моисеева и жертвенник, а на гумне Орны нарушало это постановление. Но оправданием для Давида служило в данном случае то обстоятельство, что он был «устрашен мечом Ангела», т. е. явление Ангела вызвало в нем чувство благоговейного страха перед святостью места, и потому оно было сочтено вполне удобным для жертвоприношения.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.