1. Самуиловаглава 6

Тумачење главе (на руском)

Возвращение Ковчега Завета из земли филистимлян. Временная остановка Ковчега в Вефсамисе

1И бијаше ковчег Господњи у земљи Филистејској седам мјесеца.

2Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? научите нас како ћемо га послати натраг на његово мјесто.

3А они рекоше: ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљева, не шаљите га празна, него уза њ подајте принос за гријех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука његова није одмакла од вас.

4А они рекоше: какав ћемо му дати принос за гријех? А они рекоше: према броју кнежевина Филистејских пет златнијех шуљева и пет златнијех мишева; јер је зло једнако на свјема вама и на кнезовима вашим.

5Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљеву. Може бити да ће улакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.

6И зашто бисте били упорна срца као што бијаху упорна срца Мисирци и Фараон? и пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?

7Зато начините једна кола нова, и узмите двије краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући.

8Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за гријех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде.

Тумачење, ст. 2–8 (на руском)

. В древнем языческом мире существовал обычай умилостивлять то или иное божество принесением ему в жертву металлических изображений кары, постигшей человека или его достояние. Известно, напр., что афиняне приносили богу в жертву изображение тех членов человеческого тела, которые были поражаемы болезнью. Среди некоторых местностей (на севере Европейской России, в Индии и пр. ) означенный обычай сохранился и по настоящее время.

Обычай принесения божеству металлических изображений (или вообще знаков) угнетавшей человека кары практиковался и в качестве благодарственной жертвы по случаю освобождения от этой кары. Узники, получившие свободу, вешали в храмах свои цепи; спасшиеся от кораблекрушения - металлическую дощечку с изображением тонущего корабля. Луций Коллодий, исцелившийся от глухоты, принес в жертву богине Минерве серебряные уши.

Как и вышеупомянутый, данный обычай не утратил своего значения среди некоторых языческих местностей и по настоящее время.

С появлением христианства обычай приносить Богу какое-либо вещественное знаменование постигшего или постигавшего человека горя не вполне вышел из употребления: христианская история свидетельствует, что он имел себе место и в христианстве, хотя уже существенно отличался от своего древнего первообраза в язычестве. От соприкосновения с христианством обычай внутренне очистился, сделавшись вместо проявления языческого суеверия обнаружением глубокой веры и сердечной преданности христианина Единому истинному, всемогущему и всеблагому, Богу. Из наиболее рельефных примеров существования трактуемого обычая в христианской древности можно указать на тот случай, когда исцеленный Божией Матерью св. Иоанн Дамаскин сделал из серебра изображение отрубленной было у него иконоборцами, а теперь чудесно вновь соединившейся с остальным телом руки, и приложил это изображение к той иконе Богоматери, пред которой молился, отчего эта икона и получила свое название "Троеручицы".

9И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука његова, него нам се догодило случајно.

10И учинише тако они људи; и узевши двије краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. А телят их удержали дома: по естественному порядку вещей первородящие коровы должны были идти не к Вефсамису, а домой, к своим телятам.

11И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златнијем и са сликама својих шуљева.

12И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истијем путем мучући и не сврћући ни надесно ни налијево; а кнезови Филистејски иђаху за њима до међе Вет-Семеске.

13А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видјеше ковчег, и обрадоваше се видјевши га.

14И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше ондје. А бијаше ондје велик камен; и исцјепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу.

15А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што бјеше покрај њега, у којем бијаху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. Вефсамис - город, расположенный на запад от Вифлеема.

16А то видјевши пет кнезова Филистејских вратише се у Акарон исти дан.

17А ово бјеху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за гријех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. См. примеч. к 1 ст. V гл. Поименованы пять филистимских городов не потому, что только эти города были поражены наказанием свыше, а потому, что поименованные пять городов были столицами пяти главнейших князей филистимских (ст. 4, 16, 18), группировавших около себя прочие города и местности филистимской земли.

18И миши златни бјеху према броју свијех градова Филистејских, у пет кнежевина, свијех зиданијех градова и села неограђенијех до великога камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Открытыми селами названы селения без крепостной ограды.

До сего дня - выражение, указывающее на время священного писателя, давшего завершительную редакцию 1-й и 2-й книгам Царств (см. предварительные сведения о книгах Царств).

19Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет тисућа и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Ковчег Завета был святыней, неприкосновенной для лиц неосвященных (Чис IV), а тем более для праздного любопытства толпы.

20И људи из Вет-Семеса рекоше: ко може остати пред тијем Господом Богом светијем? и ка коме ће отићи од нас?

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Кто из грешных людей может устоять пред обличающей святыней Господней и мздовоздающим Правосудием десницы Его?

21И послаше посланике к становницима Киријат-Јаримским говорећи: донесоше натраг Филистеји ковчег Господњи, ходите, однесите га к себи.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Кириаф-Иарим - город, лежащий на северо-востоке от Вефсамиса и на северо-западе от Иерусалима, на пути в Силом, тогдашнему месту расположения скинии.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).