1. Самуиловаглава 5

Тумачење главе (на руском)

Пребывание Ковчега Завета в земле филистимлян.

1А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Азот, Геф (ст. 8), Аскалон (ст. 10), Газа, Аккарон (VI:17) - филистимские города, расположенные к западу от Иерусалима и Xеврона.

2И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и намјестише га до Дагона.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Дагон - языческое божество филистимлян, с головой и руками человека, туловищем рыбы. Для язычников Дагон был выразителем и покровителем плодородия. (Подробнее об этом можно прочитать в сочинении М. Пальмова "Идолопоклонство у древних евреев". Спб. 1897 г., с. 285-292. )

3А сјутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово мјесто.

4А кад сјутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обје руке отсјечене бијаху на прагу; само труп од Дагона бјеше остао.

5Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.

6Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовијем.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. И отяготела рука Господня над филистимлянами (ср. ст. 7, 9, 11): грозные знамения, сопровождавшие собой пребывание Ковчега Завета в земле филистимлян, должны были показать последним неуместность посвящения Ковчега языческим идолам, величие и могущество Бога израилева и полное ничтожество их собственных божеств, бессильных помочь не только другим, но и себе (VI:5-6). И Господь поражал их (филистимлян) и наказал их мучительными наростами: "Семьдесят толковников, - замечает блаж. Феодорит, - перевели: "поражены были на седалищах"; Акила - "имели веред гангрены"; Иосиф Флавий показывает, что они страдали поносом. "Никто да не признает эти указания за разногласие, ибо за поносом следовала болезнь седалищ - частое извержение воспалило (в славянском переводе сказано: "и воскипе им на седалищах") извергающие части; с течением же времени воспаление перешло в гангрену" (толк. на 1 Цар вопр. 10).

7А кад Азоћани видјеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљева; јер је рука његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.

8И послаше, те сабраше к себи све кнезове Филистејске, и рекоше им: што ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљева? А они рекоше: да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљева. И пренесоше ковчег Бога Израиљева.

9А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малога до великога, и дођоше на њих тајни шуљеви.

10Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: донесоше к нама ковчег Бога Израиљева да помори нас и наш народ.

11Зато послаше, те сабраше све кнезове Филистејске, и рекоше: пошљите ковчег Бога Израиљева нека се врати на своје мјесто, да не помори нас и народа нашега. Јер бијаше смртан страх по цијелом граду, и врло тешка бијаше рука Господња ондје.

12Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).