2. дневникаглава 18

Тумачење главе (на руском)

Ср. 3 Цар XXII:2–40. Война Иосафата в союзе с Ахавом израильским против Сирии изложена существенно сходно в 3 Цар и 2 Пар. Могут быть указаны лишь немногие отличия в отдельных выражениях.

1И Јосафат имајући велико благо и славу опријатељи се с Ахавом.

2И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.

3И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. Сн. 3 Цар XXII:2–4. Родство Иосафата с Ахавом состояло в том, что сын первого Иорам был женат на дочери второго Гофолии (4 Цар VIII:18; 2 Пар XXI:6). Союз Иосафата с нечестивым Ахавом представляется тем более неосмотрительным, что от него мог предостеречь Иосафата уже пример отца его, Асы, обличенного пророком Ананией за союз с царем сирийским (выше XVI:7). Впоследствии прозорливец Ииуй, сын Анании, обличил Иосафата за этот союз (ниже XIX:2).

4Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.

5Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

6А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

7А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којег бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.

8Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.

9А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

10И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.

11Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.

Тумачење, ст. 4–11 (на руском)

. Сн. 3 Цар XXII:5–12. В 5 ст. 2 Пар число пророков определяется точно: «400 человек», тогда как в 3 Цар ст. 6 — приблизительно: «около 400 человек».

12А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.

13А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.

14И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.

15А цар му рече: колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?

16Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

17Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

Тумачење, ст. 12–17 (на руском)

. Сн. 3 Цар XXII:14–16. Толков. Библия, т. II, с. 492.

18А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу: видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;

19И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: један рече ово а други оно.

20Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?

21Одговори: изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.

22Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.

23Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?

24А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.

25Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву.

26И реците им: овако вели цар: метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.

27А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте сви народи.

Тумачење, ст. 18–27 (на руском)

. Сн. 3 Цар XXII:19–28. Толков. Библия, т. II, с. 492–493.

28И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.

29И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.

30А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: не ударајте ни на малога ни на великога, него на сама цара Израиљева.

31А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.

32Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њега.

33А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.

34И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.

Тумачење, ст. 28–34 (на руском)

. Сн. 3 Цар XXII:29–35. В ст. 31 2 Пар имеется знаменательное добавление к словам «закричал Иосафат» (ср. 3 Цар ст. 32); именно: «и Господь помог ему (Иосафату), и отвел их Бог от него» . Добавление это весьма точно характеризует крик Иосафата, как молитвенный вопль его к Иегове, и последующее спасение Иосафата представляет прямым делом Иеговы.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.