2. Самуиловаглава 18

Тумачење главе (на руском)

Поражение и гибель Авессалома.

1И преброји Давид народ што бијаше с њим, и постави им тисућнике и стотинике.

2И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујину брату Јоавову, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. И отправил Давид людей - в поход против Авессалома.

3Али народ рече: немој ти ићи; јер и да побјегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет тисућа, зато је боље да нам из града помажеш.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Заботясь о безопасности царя, военачальники имели в виде, вероятно, и то обстоятельство, что отец в войне с сыном не будет обладать хладнокровием, необходимым для руководителя сражения.

4А цар им рече: што вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по тисућу.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. И стал царь у ворот города Маханаим.

5И заповједи цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: чувајте ми дијете Авесалома. И сав народ чу како цар заповједи свијем војводама за Авесалома.

6И тако изиде народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Под лесом Ефремовым некоторые (Hugo Grotius и др. ) разумеют то место восточного Заиорданья, где некогда судия Иеффай поразил ефремлян (Суд XII).

7Ондје разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе ондје у онај дан, двадесет тисућа.

8Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождрије народа у онај дан шума него што прождрије мач.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. И лес погубил народа больше, чем сколько истребил меч, в тот день. Разбитое войско Авессалома бросилось было искать себе защиты в лесу, но здесь было или встречено засадой, или просто рассеяно и истребляемо порознь.

9А Авесалом се сукоби са слугама Давидовијем, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.

10Видјевши то један човјек јави Јоаву, и рече: гле, видјех Авесалома гдје виси о храсту.

11А Јоав рече човјеку који му то каза: гле, видје, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.

12А човјек рече Јоаву: да ми је у рукама измјерено тисућа сикала сребра, не бих дигао руке своје на сина царева; јер смо чули како је цар заповједио теби и Ависају и Итају говорећи: чувајте ми сви дијете Авесалома.

13Или да сам учинио невјеру на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.

14А Јоав рече: нећу ја дангубити с тобом. Па узев три стријеле у руку, застријели их у срце Авесалому, јоште живу о храсту.

15Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.

16Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.

17И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побјегоше сваки к своме шатору.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Все израильтяне, составлявшие войско Авессалома.

18Авесалом пак бјеше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: немам сина, да се сачува спомен имену мојему. И назва онај споменик својим именом, који се зове мјесто Авесаломово до данашњега дана.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. В окрестностях Иерусалима, в долине Иосафата, и по сие время существует памятник, носящий название Гробницы Авессалома. По свидетельству ученых, еврейские раввины с древних времен приказывали родителям непослушных детей водить последних в долину Иосафата, к Гробнице Авессалома, и, рассказав им историю непокорного сына Давидова, заставлять их бросать в памятник камни (Гейки, "Святая земля и Библия").

На вопрос о том, почему, заметив выше (XIV:27), что Авессалом имел трех сыновей и одну дочь, писатель сообщает теперь, что Авессалом поставил себе памятник во увековечение вследствие отсутствия у него сыновей, блаж. Феодорит отвечает: "Справедливо то и другое, ибо вероятно как то, что он рождал детей, так и то, что дети его умирали. Иосиф же (Флавий) замечает, что Авессалом сделал это потому, что дети не могли жить долго; здание же могло долее сохранить память о нем" (Блаж. Феод., толк. 2 Цар, вопр. 34).

19Тада рече Ахимас син Садоков: да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његовијех.

20А Јоав му рече: немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити гласа, јер је син царев погинуо.

21Затијем рече Јоав Хусију: иди, јави цару што си видио. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Имеется в виду не советник царя Xусий (XV:32-37; XVII:5-16), а некто иной. По мнению Властова ("Священная летопись", т. IV), вместо "Xусий" следует в данном случае читать "Xушит" или "Кушит", т. е. поселенец, раб или наемник еврейский "из ефиоплян".

22А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: што му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: што би трчао, сине, кад немаш добра гласа?

23Опет рече: што му драго, да трчим. Одговори му: а ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија.

24А Давид сјеђаше међу двојим вратима, и стражар изиде на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човјек трчи.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

. Между двумя воротами городской стены - внешними и внутренними.

25Па повика стражар и јави цару. А цар рече: ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. Если один, то весть в устах его, т. е. если идет один, то это, по всей вероятности, вестник о благополучном ходе военных действий, так как пораженные в бою не идут, а бегут, и притом целыми группами.

26Потом угледа стражар другога човјека гдје трчи. И повика стражар к вратару и рече: ево још један, трчи сам. А цар рече: и он носи глас.

27И рече стражар: трк првога чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садокова. Рече цар: добар је човјек, и иде с добријем гласом.

28Тада повика Ахимас и рече цару: сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мојега.

29А цар му рече: је ли здраво дијете Авесалом? Одговори Ахимас: видио сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царева и мене слугу твојега, али не знам шта бјеше.

Тумачење, ст. 29 (на руском)

. Желая порадовать царя приятной вестью о победе его войска, Ахимаас не решался сообщить отцу о гибели сына.

30А цар му рече: уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде.

31Тада, гле, дође Хусије и рече: глас цару и господару мојему да те је Господ избавио данас из руку свијех који усташе на те.

32А цар рече Хусију: је ли здраво дијете Авесалом? А Хусије рече: нека непријатељи господара мојега цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дијете.

33Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клијет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! камо да сам ја умро мјесто тебе! Авесаломе сине мој, сине мој!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).