5. Мојсијеваглава 21

1Кад се нађе убијен човјек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, гдје лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,

2Тада нека изиду старјешине твоје и судије твоје, и нека измјере од убијенога до градова који су око њега.

3Па који град буде најближе убијенога, старјешине онога града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,

4И нека одведу старјешине онога града ту јуницу у пусту долину гдје се не копа ни сије, и нека закољу јуницу ондје у долини.

5Потом нека приступе свештеници синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховијем ријечима да остаје свака распра и свака штета;

6И све старјешине онога града који буду најближе убијенога нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,

7И тврдећи нека реку: руке наше нијесу пролиле ове крви нити су очи наше видјеле;

8Милостив буди народу својему Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праве крви на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.

9И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш што је право пред Господом.

10Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.

11И угледаш у робљу лијепу жену, и омили ти да би је хтио узети за жену,

12Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;

13И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека сједи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цио мјесец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.

14Ако ти послије не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.

15Ко би имао двије жене, једну милу а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,

16Онда кад дође вријеме да подијели синовима својим што има, не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;

17Него за првенаца нека призна сина од немиле и даде му два дијела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.

18Ко би имао сина самовољна и непокорна, који на слуша оца својега ни матере своје, и којега они и караше па опет не слуша,

19Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старјешинама града својега на врата мјеста својега,

20И нека кажу старјешинама града својега: овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.

21Тада сви људи онога мјеста нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.

22Ко згријеши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и објесиш га на дрво,

23Нека не преноћи тијело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је објешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.