5. Мојсијеваглава 6

Тумачење главе (на руском)

Напоминание Израилю о том, что Бог один. — Предупреждение от идолопоклонства и приглашение к истинному богопочтению.

1А ово су заповијести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповједи да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите,

2Да би се бојао Господа Бога својега држећи све уредбе његове и заповијести његове, које ти ја заповиједам, ти син твој и унук твој свега вијека својега, да би ти се продуљили дани твоји.

3Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млијеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих.

4Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.

5Зато љуби Господа Бога својега из свега срца својега и из све душе своје и из све снаге своје.

6И нека ове ријечи који ти ја заповиједам данас буду у срцу твом.

7И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, кад лијежеш и кад устајеш.

8И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима.

9И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим.

Тумачење, ст. 8–9 (на руском)

Ср. Исх ХIII:9, 16; Втор XI:18, 20. Буквальное понимание означенных здесь советов Моисея ввело в обычай среди евреев употребление так называемых мезуз и тефилин. Мезузы — священные надписи на косяках домов; тефилины — коробочки с заключенными в них выдержками из Св. Писания, прикрепляемые к рукам и ко лбу (евангельские «хранилища», Мф XXIII:5).

10А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао.

11И куће пуне свакога добра, којих нијеси пунио, и на студенце ископане, којих нијеси копао, у винограде и у маслинике, којих нијеси садио, и станеш јести и наситиш се,

12Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске.

13Господа Бога својега бој се, и њему служи, и његовим се именом куни.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

«И Его именем клянись» Имея в виду запрещение 3-ей заповеди, нужно допустить, что в данном месте дается разрешение на употребление клятвы лишь в важных случаях, когда клятва является единственным и высшим подтверждением истины.

Кроме того, комментируемым выражением, по мнению блаж. Феодорита, предупреждается возможность употребления в клятве имен языческих народов. «Закон повелевает клясться Богом, — говорит церковный учитель, — чтобы израильтяне не клялись богами лжеименными» (Толк на кн. Втор., вопр. 4).

14Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас.

15Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгњевио Господ Бог твој на те и истријебио те из земље.

16Немојте кушати Господа Бога својега као што га кушасте у Маси.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

О Массе и Мериве см. Исх XVII:1–7; о Мериве при Кадесе — Чис XX:1–13; ХХVII:14; Втор XXXII:51.

17Држите добро заповијести Господа Бога својега и свједочанства његова и уредбе његове, које ти је заповједио,

18И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наслиједио,

19Да би отјерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ.

20Па кад те запита послије син твој говорећи: каква су то свједочанства и уредбе и закони, што вам је заповиједио Господ Бог наш?

21Онда кажи сину својему: бијасмо робови Фараонови у Мисиру , и изведе нас Господ из Мисира руком крјепком,

22И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његову пред нама,

23А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати.

24И заповједи нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога својега, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас.

Тумачење, ст. 20–24 (на руском)

См. Исх ХII:25–27, XIII:8, 14–15

25И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповијести ове пред Господом Богом својим како нам је заповједио.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).