2. Мојсијеваглава 31

Тумачење главе (на руском)

1–11. Назначение служителей скинии. 12–18. Повторение закона о соблюдении субботы и вручение Моисею скрижалей.

1И рече Господ Мојсију говорећи:

2Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Орова од племена Јудина.

3И напуних га духа светога, мудрости и разума и знања и сваке вјештине,

4Да вјешто измишља како се што може начинити од злата и од сребра и од мједи,

5Да умије резати камење и укивати, да умије тесати дрво, и сваки посао радити.

6И ево удружих с њим Елијава сина Ахисамахова од племена Данова, и свакому вјештом човјеку у срце дадох вјештину да израде све што сам ти заповиједио.

7Шатор од састанка, и ковчег за свједочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору,

8И сто и справе његове, и свијетњак чисти са свијем справама његовијем, и олтар кадиони,

9И олтар за жртву паљеницу са свијем справама његовијем, и умиваоницу и подножје њезино,

10И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовијем, да врше службу свештеничку,

11И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповједио.

Тумачење, ст. 1–11 (на руском)

Дело устроения скинии по указанному Моисею образцу должно быть совершено строителями, назначенными также самим Богом. Что Аголиав был только помощником (ст. 6) Веселиила, это видно не только из того, что Веселиил поставлен на первом месте, но и из того, что ему усвояются особые дары Божии (ст. 3–4). То же самоое открывается из упоминания в других местах (37:1) о нем одном. При перечислении предметов, которые должны быть устроены строителями скинии (ст. 7–11), одеждам Аарона усвояется особое название «серад», смысл которого неясен. На основании 35:19 и 39:41 можно думать, что одежды названы служебными, т. е. назначенными для ношения при священнослужении.

12И рече Господ Мојсију говорећи:

13А ти кажи синовима Израиљевијем и реци: али суботе мој чувајте, јер је знак између мене и вас од кољена до кољена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.

14Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истријебиће се она душа из народа својега.

15Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.

16Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од кољена до кољена завјетом вјечним.

17То је знак између мене и синова Израиљевих довијека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.

Тумачење, ст. 12–17 (на руском)

Нерушимость субботнего покоя. Так как заповедь о субботе повторена для всего народа израильского, то нельзя уже думать, что повторение потребно было в видах удержания строителей скинии от производства работ в субботние дни. Цель напоминания о субботнем покое иная. Святилище, об устройстве которого шла речь, назначается для служения Богу. Сущность же этого последнего составляет постоянное исповедание владычества Божия словом и делом. Свое выражение оно находит между прочим в соблюдении субботнего покоя. Употребление слова «суббота» во множественном числе дает полное право утверждать, что речь идет не об одном седьмом дне, но и прочих днях покоя от работ. Соблюдение данного предписания является «знамением между Богом и евреями», — свидетельствует о верности народа своему Господу и о выделении из среды прочих народов. Неисполнение заповеди о субботнем покое равносильно сознательному отрицанию владычества Всевышнего и потому должно иметь своим последствием изъятие отрицателя из среды народа Божия (Чис 15:34–35).

18И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му двије плоче свједочанства, плоче камене писане прстом Божијим.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

Изреченные в слух всего народа (20:17), десять заповедей самим Богом даны в письменах на двух каменных досках, исписанных с лицевой и задней стороны (32:15). Судя по тому, что Моисей нес скрижали в одной руке (32:15) и вложил их в небольшой по размерам ковчег, можно думать, что они не отличались особенной величиной.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).