Јеремијаглава 21

Тумачење главе (на руском)

1–7. Царь Седекия спрашивает Иеремию о судьбе Иудейского государства. Ответ Иеремии. 8–10. Совет Иеремии народу. 11–14. Увещание царскому дому.

1Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијина и Софонију сина Масијина свештеника, и поручи:

2Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор цар Вавилонски завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим, да отиде од нас.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Седекия, очевидно, полагал, что Господь может ответить ему то же, что в подобном случае ответил царю Езекии (4 Цар XIX:2 и сл.). Но Седекия, конечно, не заслуживал милости Божией (ср. Иер XXXVII:1 сл.; 4 Цар ХХIV:19 и сл.). — Собственно осада еще не началась — ожидались схватки с врагами вне города (ст. 4).

3А Јеремија им рече: овако реците Седекији:

4Овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

Отряды иудейские, находящиеся вне города, все скроются за его стенами.

5И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом.

6И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће.

7А послије, вели Господ, даћу Седекију цара Јудина и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети нити ће се смиловати.

Тумачење, ст. 1–7 (на руском)

Когда Навуходоносор осадил Иерусалим, царь Седекия послал спросить пророка Иеремию о судьбе города, говоря, что может быть Господь поможет иудеям. Иеремия говорит, что Бог не только не поможет, а Сам будет воевать против иудеев и предаст и самого царя и всех, кто останется в живых, в руки Навуходоносора.

8А народу томе реци: овако вели Господ; ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.

9Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити мјесто плијена.

10Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.

Тумачење, ст. 8–10 (на руском)

Обращаясь теперь к народу, пророк советует тем, кто хочет спасти свою жизнь, сдаться халдеям.

11А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу:

12Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших.

13Ево ме на тебе, који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: ко ће доћи на нас? и ко ће ући у станове наше?

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Иерусалим был окружен горами, но и сам он на долине Иерусалимской выдавался как скала, так что для того, чтобы к нему подойти, врагам нужно было взбираться на горы, а потом, чтобы взять его, снова приходилось из долины взбираться на холмы, на каких расположен Иерусалим. Отсюда — уверенность жителей Иерусалима в своей безопасности.

Особое замечание. Обращение к царскому дому (ст. 11–14) имеет, вероятно, в виду не Седекию, а Иоакима. В самом деле, тут двор царский призывается совершать правый суд и, таким образом, спасение Иерусалима предполагается еще возможным. Между тем оно не было уже возможно при Седекии (см. ст. 5–7).

14Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега.

Тумачење, ст. 11–14 (на руском)

Дому царскому, т. е. всем членам двора царского, которые ведают производством суда, Иеремия внушает, чтобы они производили суд по правде. Иначе Господь сокрушит Иерусалимские твердыни.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).