Јеремијаглава 25
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,
2Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:
3Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
4И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.
5И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.
6И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.
7Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.
8Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,
9Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
Племена северные — см. I:15. — Рабом Божиим Навуходоносор называется не в том смысле, как, напр., Давид, а просто как орудие божественного гнева.
10И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.
Тумачење, ст. 10 (на руском)
По утрам в городах Палестины служанки обыкновенно мололи муку на домашних мельницах — жерновах, издававших при работе ими довольно сильный шум. — Светильники, обыкновенно, постоянно горели в доме, где жили люди.
11И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.
Тумачење, ст. 1–11 (на руском)
В 4-й год правления Иоакима, совпавший с годом воцарения Навуходоносора, одержавшего в этот год (605 г.) решительную победу над египетским царем Нехао при Кархамисе и ставшего, тем самым, властителем всей западной Азии и Сирии с Палестиною, пророк говорил речь, которая содержала в себе взгляд на прошедшее и пророчество о будущем. Он утверждал здесь, что его продолжительная 23-х летняя проповедь, в которой он призывал иудеев к покаянию, осталась без всякого результата. Поэтому теперь Господь поручает рабу Своему Навуходоносору захватить в свои руки Иудею и окружающие ее страны на 70 лет.
Тумачење, ст. 11 (на руском)
Пророк точно определяет продолжительность подчинения иудеев вавилонянам. На это назначено Богом 70 лет. Очевидно, пророк считает годы с 605 г., когда Навуходоносор, через победу над фараоном Нехао, до сих пор владевшим Палестиною, стал властителем Иудеи и окружающих ее стран, еще даже не дойдя до них. Окончанием же рабства Иеремия полагает падение Вавилова в 539 г. или лучше, указ Кира, данный в 537 г. Таким образом всего выходит около 70-ти л. (точно — 68). Число 70 при этом имеет и символический смысл, так как представляет собою результат от умножения 7 на 10, а оба эти числа на языке Св. Писания означают полноту. — Прочие народы, конечно, постепенно были порабощаемы Навуходоносором, но пророк не считает нужным точно отмечать время и продолжительность этого порабощения.
12А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.
13И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
14Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.
15Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,
16Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.
17И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
18Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,
19Фараона цара Мисирскога и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,
20И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
Тумачење, ст. 20 (на руском)
Смешанный народ — эти слова относятся к ст. 19-му и обозначают пришельцев из других стран, напр., финикиян и греков, которые стали селиться в Египте со времени Псамметиха, отца Нехао. — Уц — тоже почти что Идумея (Плач IV:21), но здесь она в политическом отношении представляется как отдельная область. Из филистимских городов не упомянут Геф, который в то время уже лишился своего значения (ср. Ам I:2; 2 Пар XXVI:6). От Азота же оставались только остатки, потому что Псамметих после 29-ти летней осады взял его и разрушил.
21Едомце и Моавце и синове Амонове,
22И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,
Тумачење, ст. 22 (на руском)
Под островами можно разуметь не только настоящие острова но и все побережье Средиземного моря, особенно же - финикийские колонии.
23Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стригу,
Тумачење, ст. 12–23 (на руском)
Вавилон, в свою очередь, выпьет также чашу гнева Божия через 70 лет, а потом эта чаша будет поднесена и другим народам. Пророк подробно перечисляет эти народы; начиная с иудеев, он упоминает далее великую южную державу — Египет, а потом маленькие, пограничные с Иудеею государства: Уц, Филистимскую землю, Идумею, затем восточных соседей: Моава и Аммона, потом северо-западное финикийское государство с его колониями, затем жившие на юге и юго-востоке племена арабские, наконец далекие государства — Елам и Мидию и другие северные государства, за которыми наступит очередь и Вавилона. Причиною, по которой Господь заставит все эти народы пить из чаши гнева Его, пророк выставляет то, что даже избранный народ Божий пьет из этой чаши. Как же Господу простить более виновные пред судом Божественной Правды языческие народы!
Тумачење, ст. 23 (на руском)
Ср. Ис ХХI:13 и сл. Буз — см. Иов ХXXII:2. — Стригущие волосы на висках — см. Иер ХIХ:25.
24И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,
Тумачење, ст. 24 (на руском)
Под Аравией здесь разумеется не вся страна, теперь обозначаемая этим именем, а часть ее, с востока и юго-востока примыкающая к Палестине.
25И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,
Тумачење, ст. 25 (на руском)
Зимврии — это, вероятно, потомки Зимрана, сына Авраамова от Хеттуры (Быт XXV:2). — Елам — сл. Ис ХXI:2. Страна за Тигром, по нижнему его течению. Мидия — страна, лежащая по верхнему течению той же реки и также на восточной ее стороне с главными городами: Экбатана и Раги.
26И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једнога тако другога, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.
Тумачење, ст. 26 (на руском)
Царь Сесаха — это, очевидно, царь Вавилона. Очень вероятно предположение, что имя Сесах — переделка имени Вabel (Вавилон). У древних писателей иногда употреблялась особая азбука, так называемая атбаш. Тут первую букву алфавита заменяли последнею; вторую — предпоследнею и т. д. Таким образом вместо слова Babel могло получиться у пророка выражение Сесах. Полагают, что так прикровенно обозначил пророк Вавилон в виду того, что идущее здесь пророчество о гибели Вавилона могло бы ободряющим образом подействовать на иудеев, которым не хотелось подчиниться вавилонянам. Другие же говорят, что пророк делал это из нежелания раздражить вавилонского царя, который тогда уже был почти действительным владыкою всей Палестины.
27И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.
28Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.
29Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.
30Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана својега, као они што газе грождје подигнуће вику на све становнике земаљске.
Тумачење, ст. 30 (на руском)
Под высотою здесь лучше разуметь высоту небесную, а не высоту Мориа, которую имеет в виду, напр., пророк Амос (1, 2) или Иоил (IV:16). Здесь гнев Божий простирается и на Иерусалим, след., и на высоту Мориа.
Особое замечание. Судьба языческих народов, упоминаемых в этой главе, подобно изображена у Иеремии в гл. XLVI–XLIX и замечания о XXV-й гл. естественнее присоединить к замечаниям о всем отделе XLVI–XLIX гл.
31Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.
32Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.
33И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.
34Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.
35И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.
36Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
37И развалиће се мирни торови од жестокога гњева Господњега.
38Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова.
Тумачење, ст. 30–38 (на руском)
Возмездие от Бога получат все народы, без изъятия. И возмездие это будет полное. Убитые будут лежать не погребенными на земле от одного ее конца до другого. Вся земля станет пустынею. Таким образом, суд над отдельными народами расширяется на степень суда всеобщего, окончательного, которого он представляет только отдельный акт.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–11. Осуждение иудеев и их соседей на 70-тилетнее рабство вавилонянам. 12–29. Суд над Вавилоном и над язычниками вообще. 30–38. Суд над миром.