Јеремијаглава 30

Тумачење главе (на руском)

1–24. Основание нового Давидова царства после суда над Иудою и Израилем.

1Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: напиши у књигу све ријечи које ти говорих.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Пророчество свое пророк должен записывать в книгу, потому что оно касалось и всех евреев живших в плену, к которым Иеремия не мог обратиться лично.

3Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа својега Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховијем, и држаће је.

4И ово су ријечи које рече Господ за Израиља и Јуду.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

Пророк изображает здесь гибель как уже наступившую. Но о какой гибели он здесь говорит? Чью судьбу имеет в виду? Некоторые видят здесь предсказание о гибели Иерусалима, другие — о разрушении Вавилона. Имея в виду подобное место в кн. пророка Исаии (XIII:4 и сл.), относящееся прямо к Вавилону, мы и здесь можем видеть пророчество о дне Иеговы, т. е. о великом суде Иеговы над Вавилоном.

5Јер овако вели Господ: чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.

6Питајте, и видите, еда ли мушко рађа? зашто дакле видим гдје се сваки човјек држи рукама својима за бедра своја као породиља и у свијех се промијенила лица и поблиједјела?

7Јаох! јер је велик овај дан, није било такога, и вријеме је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Евреям, находящимся в Вавилоне, также придется испытать не мало бедствий при разрушении этого города, но все-таки, в общем, они благополучно выйдут из опасности.

8Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твојега, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи.

9Него ће служити Господу Богу својему и Давиду цару својему, којега ћу им подигнути.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Давид, о котором здесь говорит Иеремия, по всей видимости тождественен с праведною Отраслью, о которой идет речь в XXIII:5 и в XXXIII:15. Так как воцарение этого потомка Давидова, который будет по блеску своего царствования вторым Давидом, вместе с тем соединяется в представлении пророка с очищением народа и заключением вечного Завета с Богом, то ясно, что пророк собственно имеет здесь в виду Мессию (ср. Лк I:32).

10Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из даљне земље, и сјеме твоје из земље ропства твојега, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити.

11Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свијем народима, међу које сам те расијао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара.

12Јер овако вели Господ: смртан је полом твој и рана твоја љута.

13Нема никога који би се примио твоје ствари да те лијечи, нема лијека који би ти помогао.

14Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје.

15Зашто вичеш ради ране своје, смртнога бола својега? за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје чиним ти то.

16Али сви који те прождиру, прождријеће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плијене, даћу их да се оплијене.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

Ср. II:3. Народы, враждовавшие с Израилем и причинявшие ему вред должны быть наказаны, потому что Израиль сам не делал им вреда.

17Јер ћу те исцијелити, и ране ћу ти излијечити, говори Господ, јер те зваше отјераном: Сионом, којега нико не тражи.

18Овако вели Господ: ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на мјесту свом, и двор ће стајати на свој начин.

19И из њих ће излазити хвале и глас људи веселијех, јер ћу их умножити, и неће се умаљивати, и узвисићу их, и неће се понизити.

20И синови ће његови бити као прије, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу.

21И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? говори Господ.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

Приближение к Богу царя будет такое же, какое имели священники (Чис XVI:5), или же великий посредник между Богом и народом, Моисей (Исх XXIV:2). Царь отважится на это, т. е. он будет чувствовать себя вполне достойным чрезвычайной близости к Богу. Очевидно, Иеремия говорит здесь о Мессии (Евр IX:11, 12).

Особые замечания. В настоящем отделе своей книги Иеремия выставляет три положения: 1) Израиль в конце концов обратится к Иегове; 2) из стран плена и рассеяний он снова будет собран в Палестину и 3) отсюда власть Иеговы прострется на все народы, враждовавшие с евреями. — Эти предсказания, высказываемые и другими пророками (ср. Ис IX:1–7; XI:1–16; Иез ХVI:53–63; Дан II:44, 45; Ам IX:13–15; Зах II; VIII:7, 8 и др.), некоторые толкователи относят не к иудейскому народу, а к христианской Церкви, другие же и самые блага, какие здесь обещает своему народу пророк, понимают символически, видят в них собственно блага духовные, блаженство новой жизни истинно верующих после страшного суда, когда будет существовать новое небо и новая земля.

С таким пониманием пророчества Иеремии и др. пророков согласиться нельзя по следующим основаниям: 1) всеми признается, что угрозы, какие со времен Моисея высказывались пророками по отношению к Израилю, относились действительно к евреям и на них исполнились. Было бы, поэтому, крайне непоследовательно не относить к Израилю и те обетования, какие идут вслед за угрозами и какие должны, по убеждению пророков, исполниться непременно. 2) Основным условием для получения будущих благословений является обращение Израиля. Но какой смысл будет иметь это требование, если под Иудою и Израилем разуметь Христианскую Церковь? При том, ведь если под Иудою и Израилем разуметь только избранное общество христиан, включая сюда и уверовавших иудеев, — а так думать необходимо, потому что христиане только по имени, каких, конечно, в Церкви большинство, не могут получить этих благословений, — то о каком новом обращении этих избранников может идти речь у пророков? Рассматриваемая как целое эта община избранных христиан является уже обращенною… Напротив, еврейский народ в своем целом действительно еще нуждается в обращении на путь истины и, сл., у пророков речь идет именно о нем. 3) У пророков, конечно, из области спасения не изгоняются и язычники, но в тоже время делается ясное различение между Израилем и язычниками. Это различение будет уничтожено, если в пророчествах, предвозвещающих будущее возвеличение Израиля, видеть отношение и к иудеям и к язычникам в совершенно равной мере. — Итак, вполне согласно с духом пророчеств, видеть здесь указание на будущее обращение всего Израиля, причем Израиль займет средоточный пункт в Церкви Христовой (ср. Рим XI:15 и 25). — Точно также нельзя истолковывать пророчества о благах ожидающих Израиля в чисто спиритуалистическом смысле и понимать их как блага будущей, небесной жизни. Ведь Иеремия, как и другие пророки, знают и эти последние блага, говорят о них, но это не мешает им говорить еще особливо и о благах материальных, которые, очевидно, они понимают в прямом, буквальном смысле (ср. Иез XXXVI гл. 25–27 и 29, 33, 37).

Обо всем отделе XXX — XXXIII гл. см. замечания после ХХХIII-й главы.

22И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог.

23Гле, вихор Господњи, гњев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

24Неће се повратити жестоки гњев Господњи докле не учини и изврши што је наумио у срцу свом; напошљетку ћете разумјети то.

Тумачење, ст. 1–24 (на руском)

Пророк видит не только Израиля, но и Иуду уже отведенным в плен после тяжелой борьбы за сохранение своей самостоятельности. Но вот его взору открывается картина светлого будущего, какое предстоит обоим еврейским царствам. На место чуждых властителей евреями будет управлять обетованный им сын Давидов или, как пророк выражается, сам Давид. Господь будет относиться к ним как к Своим чадам и снова образуется настоящее теократическое общество. Но все это явится не прежде, чем над евреями совершатся грозные суды Божии.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).