Јеремијаглава 36

Тумачење главе (на руском)

1–8. Написание книги пророчеств Иеремииных в 4-й год Иоакима. 9–26. Её уничтожение царем в следующем году. 27–32. Вторичное написание книги и пророчество об Иоакиме и его народе.

1А четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:

2Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас;

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Иеремия, несомненно, и раньше записывал некоторые свои речи. Но теперь он все эти речи, почти исключительно угрожающего характера, вписывает в одну книгу. Почему это нужно было в настоящее время, — на это можно сказать следующее. Во-первых, многие из речей, сказанных им в течение двух слишком десятилетий, видимо приводили теперь к осуществлению, если уже не ocyществились, и это обстоятельство должно было оказать особенно сильное впечатление на тех, для кого речи эти предназначались. Во-вторых, Иеремия сам не мог открыто теперь выступать пред народом (ст. 5) и, таким образом, чтение его речей Варухом должно было заменить собою устную проповедь пророка.

3Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и гријех њихов.

4Тада Јеремија дозва Варуха сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

Если Иеремия пользуется в настоящий раз услугами Варуха для написания своих речей, то это объясняется не тем, что сам он не умел писать (ср. XXX:2; XXXII:10), а тем, что, диктуя Варуху свои речи, пророк находился в особенно повышенном настроении, какое не давало возможности заниматься кропотливым трудом писания.

5Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Я заключен. Из 19-го ст. видно, что Иеремия не был заключен в темницу. Этим выражением он хочет сказать только, что ему запрещено выступать перед народом.

6Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;

Тумачење, ст. 6 (на руском)

День поста. Неизвестно, какой это был пост. В те трудные времена иногда назначались экстренные посты или дни покаяния для того, чтобы умилостивить разгневанного Иегову.

7Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.

8И учини Варух син Ниријин све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.

Тумачење, ст. 1–8 (на руском)

Пророк в 4-й год Иоакима получает от Бога повеление записать все доселе сказанные им пророческие речи для чтения народу. Иеремия диктует свои речи ученику своему, Варуху, и потом повелевает ему прочитать свиток речей в храме, куда по случаю поста собралось очень много народу, и Варух исполняет приказание Иеремии.

9А пете године Јоакима сина Јосијина цара Јудина мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.

10И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије сина Сафанова писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

Писец Гемария, сын прежнего начальника царской канцелярии, Сафана (4 Цар XXII:3), брат упомянутого в гл. XXVI (24 ст.) защитника Иеремии, Ахикама. Теперь был на месте Сафана Елисам (ст. 12). — Новые ворота — см. XXVI:10.

11А кад чу Михеј син Гемарије сина Сафанова све ријечи Господње из књиге,

12Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.

13И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.

14Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух син Ниријин, и дође к њима.

15И они му рекоше: сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.

16А кад чуше све оне ријечи, сви се уплашише и рекоше Варуху: казаћемо цару све те ријечи.

17И запиташе Варуха говорећи: кажи нам како си написао све те ријечи из уста његовијех.

18А Варух им рече: из уста својих казива ми све те ријечи, а ја писах у књигу мастилом.

19Тада рекоше кнезови Варуху: иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико не зна гдје сте.

20Потом отидоше к цару у тријем оставивши књигу у клијети Елисаме писара, и казаше цару све те ријечи.

21А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клијети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свијем кнезовима који стајаху око цара.

22А цар сјеђаше у зимној кући деветога мјесеца, и пред њим бијаше живо угљевље.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

Жаровни и доселе еще употребляются в Иерусалиме для согревания комнат в зимнее время (девятый месяц соответствует нашему декабрю).

23И кад Јудије прочита три четири листа, исијече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгорје сва књига огњем на жеравици.

24Али се не уплашише, нити раздријеше хаљина својих цар нити који од слуга његовијех чувши све оне ријечи.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

Под слугами здесь разумеются не те писцы, которые убоялись предсказаний Иеремии (16 ст.), а, вероятно, просто придворные.

25И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књиге, он их не послуша.

26Него заповједи цар Јерамеилу сину цареву и Сераји сину Азрилову и Селемији сину Авдилову да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.

Тумачење, ст. 9–26 (на руском)

О содержании прочитанного Варухом свитка было тотчас доведено до сведения царских советников. Они сами выслушали пророчество Иеремии и пришли в ужас. Посоветовавши Варуху скрыться вместе с Иеремией, советники доложили о свитке царю, который в свою очередь потребовал его к себе. Когда царю читали свиток, он брал его по частям в руки и сжигал на жаровне, показывая этим презрение к Иеремии, а потом велел схватить Иеремию и Варуха, которые однако, с помощью Божией, успели вовремя скрыться.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

Сын царя — принц из царского дома Давидова, а не сын Иоакима, которому тогда было не более 30-ти лет.

27И дође ријеч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и ријечи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:

28Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње ријечи које бијаху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.

29А за Јоакима цара Јудина реци: овако вели Господ: ти си сажегао ону књигу говорећи: зашто си написао у њој и рекао: доћи ће цар Вавилонски и затрти ову земљу и истријебити из ње и људе и стоку?

30Зато овако вели Господ за Јоакима цара Јудина: неће имати никога ко би сједио на пријестолу Давидову, и мртво ће тијело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.

Тумачење, ст. 30 (на руском)

Иехония, сын Иоакима, царствовал только три месяца, а потом на престол восшел дядя его, Седекия. — О погребении Иоакима — см. ХХII:19.

31Јер ћу походити њега и сјеме његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.

32И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријину писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све ријечи што бијаху у оној књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин огњем; и још би додано к онијем много онаких ријечи.

Тумачење, ст. 27–32 (на руском)

Иеремия получает от Бога повеление снова написать свои пророчества и возвестить Иоакиму, что за его дерзостное отношение к слову Божию Господь не даст его потомкам сидеть на престоле Давида, а самого царя лишит почетного погребения.

Тумачење, ст. 32 (на руском)

Не только прежние пророчества вписывает Иеремия в новую книгу, а прибавляет к ним еще новые, особенно сказанные позже.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).