Јеремијаглава 37

Тумачење главе (на руском)

1–10. Пророчество Иеремии о втором нашествии на Иудею халдеев, ушедших было от стен Иерусалима. 11–16. Взятие пророка под стражу. 17–21. Беседа его с царем Седекией.

1Потом царова Седекија син Јосијин мјесто Хоније сина Јоакимова, којега постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар Вавилонски.

2Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху ријечи Господњих које говораше преко Јеремије пророка.

3И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијина, и Софонију сина Масијина свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: помоли се за нас Господу Богу нашему.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Седекия был человек слабохарактерный. Он то следовал советам Иеремии (XXIII:14 и сл.), то поддавался внушениям своих вельмож, говоривших противоположное тому, что советовал Иеремия (ХХХVIII 4 и cл.). — Иегухал в XXXVIII гл. 1 ст. причисляется к князьям. Софония — лицо довольно высоко стоявшее среди священников (XXI:1).

4И Јеремија иђаше међу народ и још га не бјеху метнули у тамницу.

5И војска Фароанова изиде из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Фараон, который здесь упомянут, — это Офра, 4-й властитель 26-й династии. Из кн. Иезекииля видно, что он потерпел поражение при встрече с халдеями (Иез XXX:21).

6А ријеч Господња дође Јеремији пророку говорећи:

7Овако вели Господ Бог Израиљев: овако реците цару Јудину, који вас је послао к мени да ме питате: ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир.

8А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем.

9Овако вели Господ: не варајте се говорећи: отићи ће од нас Халдејци; јер неће отићи.

10И да побијете сву војску Халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем.

Тумачење, ст. 1–10 (на руском)

В то время когда, благодаря приближению египетского войска, шедшего на помощь иудеям, халдеи должны были временно снять осаду с Иерусалима, Седекия, в надежде, что пророк Иеремия теперь уже не скажет ничего печального для иудеев, посылает к нему послов с просьбою помолиться за иудеев Господу и потом, конечно, сказать им что-нибудь утешительное. Но Иеремия по-прежнему возвестил Иерусалиму погибель от халдеев.

11А кад отиде војска Халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове,

12Изиде Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

Скрываясь оттуда от народа — правильнее с евр. «чтобы взять свою наследственную часть у родственников».

13Али кад бијаше на вратима Венијаминовијем, ондје бијаше старјешина стражарски по имену Јереја син Селемије сина Ананијина, те ухвати Јеремију пророка говорећи: ти бјежиш ка Халдејцима.

14А Јеремија рече: није истина, не бјежим ка Халдејцима. Али га не хтје слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима.

15А кнезови се разгњевише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње бијаху начинили тамницу.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

Князья озлобились на Иеремию за его постоянные речи о необходимости сдаться халдеям. Старых, расположенных к Иеремии князей (гл. XXVI:36), теперь уже не было. — При доме начальника канцелярии было, очевидно, удобное помещение, которое могло служить тюрьмою.

16А кад Јеремија уљезе у јаму, у тамницу, оста ондје дуго времена.

Тумачење, ст. 11–16 (на руском)

В это время, когда для жителей города Иерусалима снова было возможно выходить в окрестные города, Иеремия хотел сходить в свой родной город, Анафоф, вероятно, по каким-нибудь наследственным делам. Но у Вениаминовых ворот он был задержан начальником стражи и, несмотря на все доказательства, какими доказывал свою невинность Иеремия, его взяли в темницу как перебежчика к халдеям, и даже били его.

17Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: има ли ријеч од Господа? А Јеремија рече: има. Још рече: бићеш предан у руке цару Вавилонскому.

18Потом рече Јеремија цару Седекији: шта сам ти скривио или слугама твојим или тому народу, те ме метнусте у тамницу?

19И гдје су ваши пророци који вам пророкују говорећи: неће доћи цар Вавилонски на вас ни на ову земљу?

20Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем ондје.

21Тада заповједи цар Седекија да затворе Јеремију у тријем од тамнице и да му дају сваки дан по хљеб с улице хљебарске, докле траје хљеба у граду. Тако сјеђаше Јеремија у тријему од тамнице.

Тумачење, ст. 17–21 (на руском)

Когда халдеи снова подошли к Иерусалиму, Седекия призвал к себе тайно Иеремию и спрашивал его о судьбе, ожидающей город. Иеремия снова предвозвестил ему плен и при этом просил царя о более мягком с ним обращении, указывая, что его пророчество о возвращении халдеев оправдалось. Царь тогда поместил его во дворе стражи.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

Иеремии давали в день по одной небольшой лепешке, что однако, при тогдашней скудости в хлебных запасах, было для пророка благодеянием.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).