Јеремијаглава 38

Тумачење главе (на руском)

1–13. Покушение на жизнь Иеремии. 14–28. Тайная беседа Иеремии с царем Седекией.

1А Сефатија син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин чуше ријечи које говори Јеремија свему народу рекавши:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Юхал — то же, что Иоахал см. ХXXVII:3. Пасхор — см. XX:1. — Иеремия, вероятно, сидя на царском дворе, имел разговоры с приходящим к царю народом.

2Овако вели Господ: ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити мјесто плијена, и биће жив.

3Овако вели Господ: доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара Вавилонскога, и узеће га.

4И рекоше кнезови цару: да се погуби тај човјек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им таке ријечи, јер тај човјек не тражи добра овом народу него зло.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

Иеремия был виноват с обыкновенной гражданско-государственной точки зрения. Но князья должны были, как верующие в Иегову — Верховного Владыку Израиля, иначе смотреть на «измену» Иеремии. Это, с теократической точки зрения, была не измена, а возвещение воли Божией и указание народу единственного средства ко спасению.

5А цар Седекија рече: ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа супрот вама.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Седекия здесь явно высказывает недовольство настойчивостью вельмож, и не может не следовать их совету.

6Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелехова, која бијаше у тријему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не бјеше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Сын царя — см. XXXVI:26.

7Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који бијаше у двору цареву, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сјеђаше на вратима Венијаминовијем,

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Ефиоплянин. Из иностранцев обыкновенно брались евнухи для царского гарема. Над евреями закон не позволял производить операций оскопления, какой подвергались евнухи (Втор XXIII:1).

8Изиде Авдемелех из двора царева и рече цару говорећи:

9Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и ондје гдје је био од глади умро, јер нема више хљеба у граду.

10Зато цар заповједи Авдемелеху Етиопљанину говорећи: узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.

11Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношенијех хаљина и старијех рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.

12И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.

13И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у тријему од тамнице.

Тумачење, ст. 1–13 (на руском)

Хотя Иеремия и нашел себе некоторую милость у царя (гл. XXXI-я), тем не менее, враги его не дремали и стали внушать царю, что пророк, отнимающий своими предсказаниями всякое мужество у защитников Иерусалима, заслуживает смерти. Бесхарактерный царь отдал Иеремию в их распоряжение и они посадили его в яму, где он мог умереть с голоду. Однако из слуг царских нашелся один, именно евнух Авдемелех, который успел убедить царя в необходимости спасти Иеремию от голодной смерти, и Иеремия был извлечен из ямы и опять посажен под стражу на царском дворе.

14Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који бијаше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: запитаћу те нешто, немој ми затајити.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

Третий вход в храм неизвестно, где находился. Полагают, что это был особый царский вход из дворца во внешний двор храма.

15А Јеремија рече Седекији: да ти кажем, нећеш ли ме погубити? а да те свјетујем, нећеш ме послушати.

16Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.

17Тада Јеремија рече Седекији: овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорјети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.

18Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.

19А цар Седекија рече Јеремији: ја се бојим Јудејаца који су пребјегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наругати.

20А Јеремија рече: неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.

21Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:

22Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскога, и оне ће рећи: наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

В гареме осталось только несколько жен царя. Прочие, по стесненности положения, — не хватало в столице тогда даже и хлеба, — могли быть заблаговременно куда-нибудь отправлены из Иерусалима.

23Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; него ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће град изгорјети огњем.

24Тада рече Седекија Јеремији: нико да не дозна за те ријечи, да не погинеш.

25Ако ли кнезови чувши да сам говорио с тобом дођу к теби и реку ти: кажи нам шта си говори цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?

26Реци им: ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраг у дом Јонатанов да умрем ондје.

27И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвијем како му заповједи цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

Иеремия допускает здесь намеренное умолчание об истинном ходе беседы с царем, но делает это не столько в своих видах, сколько для того, чтобы оградить царя от недовольства вельмож.

28А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.

Тумачење, ст. 14–28 (на руском)

Царь снова призывает к себе пророка для беседы, но Иеремия указывает ему на опасность, которая угрожает ему, если он будет давать совет царю, конечно, в прежнем направлении. Когда царь однако заверяет его, что не предаст его на смерть, что бы пророк ни сказал, Иеремия снова предлагает ему сдаться халдеям. Царь высказывает боязнь того, что там, в плену, над ним будут смеяться перебежчики-иудеи, но Иеремия говорит, что, в случае непослушания слову пророка, над царем будут смеяться женщины царского гарема, как над человеком слабохарактерным, поддавшимся неразумным советам вельмож. Царь, однако, не решается последовать совету Иеремии и отпускает его опять во двор стражи, взяв с него слово — держать в тайне от вельмож свой разговор с царем.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).