Јеремијаглава 41

Тумачење главе (на руском)

1–10. Умерщвление Годолии и новые убийства. 11–13. Бегство Измаила и намерение иудеев удалиться в Египет.

1А седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамина, царскога рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и једоше ондје у Миспи с њим.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

В седьмой месяц — следовательно, только 8 месяцев спустя после занятия города, два месяца после его разорения и назначения Годолии наместником. Елисам — вероятно, сын Давида (2 Цар V:16; 1 Пар III:6; XIV:7). Измаил называется его сыном в общем смысле «потомка».

2Потом уста Исмаило син Нетанијин и десет људи што бијаху с њим, и убише мачем Годолију сина Ахикама сина Сафанова; тако погубише онога кога бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.

3И све Јудејце који бијаху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше ондје, војнике, поби Исмаило.

4А сјутрадан пошто уби Годолију, док још нико не дозна,

5Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртијех хаљина и испарани по тијелу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

В седьмой месяц справлялся, по закону, праздник Кущей, но евреи из Самарии шли на этот праздник к разрушенному храму не в праздничных одеждах, а в полном трауре (Ср. ХVI:6 и XXXVI:24). — Дары — это хлебные приношения, ливан — благовонные курения, которые возможно бывает сжигать у священного места, тогда как для кровавых жертв уже не было алтаря.

6Тада Исмаило син Нетанијин изиде им на сусрет из Миспе и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: ходите ка Годолији сину Ахикамову.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Измаил своим плачем обманывал богомольцев, как бы выражая сочувствие их покаянному настроению, чтобы приобрести их доверие (у LXX плачущими являются сами богомольцы). Он приглашал их к Годолии, очевидно, обещая им здесь хорошую встречу.

7А кад дођоше усред града, покла их Исмаило син Нетанијин с људима који бијаху с њим и баци их у јаму.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Ров — это был искусственный водоем.

8А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

Скрытые кладовые — это подземные погреба на полях, куда прятались запасы хлеба. Они могли быть невдалеке от Массифы.

9А јама у коју побаца Исмаило сва тјелеса људи које поби уз Годолију бијаше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљева; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијенијех људи.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Гнусность поступка Измаила заключается в том, что он сделал упомянутый водоем нечистым, завалив его трупами. — Из-за Годолии — LXX здесь читали правильнее: вместо Godoliah — gadol — великий. Перевести нужно так: «Ров же, куда Измаил бросил убитых, был великий ров, который» и т. д.

10И зароби Исмаило сав остатак народа што бијаше у Миспи, кћери цареве и сав народ што бјеше остао у Миспи, над којим бјеше поставио Невузардан заповједник стражарски Годолију сина Ахикамова; и заробивши их Исмаило син Нетанијин пође да пријеђе к синовима Амоновијем.

Тумачење, ст. 1–10 (на руском)

Измаил коварно умертвил Годолию, а с ним и некоторых иудейских и халдейских, бывших при Годолии, воинов, а потом умертвил семьдесят человек богомольцев из Самарии. Вместе с тем он захватил в свои руки всех, кто оставался в Массифе.

11Али Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.

12Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила сина Нетанијина, којега нађоше код велике воде у Гаваону.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

В Гаваоне (нынешний Эль-Джиб) и теперь еще имеется большой водоем, который в прежнее время получал воду из ближайшего источника (большие воды). Сюда повернул Измаил, направляясь за Иордан.

13И сав народ што бјеше с Исмаилом кад видје Јоанана сина Каријина и све војводе што бјеху с њим, обрадова се,

14И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану сину Каријину.

15А Исмаило син Нетанијин побјеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновијем.

16И тако Јоанан син Каријин и све војводе што бијаху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила сина Нетанијина, који убив Годолију сина Ахикамова бјеше их одвео из Миспе, војнике и жене и дјецу и дворане, и одведоше их из Гаваона;

17И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема, да би отишли и прешли у Мисир,

Тумачење, ст. 17 (на руском)

Химам — место неизвестное. Имя Кимгам (по евр. тексту) встречается, впрочем, во 2 кн. Цар (19, 38 и сл.). Тут назван так сын верного Давиду Верзеллия, который и мог быть награжден особым участком около Вифлеема. Здесь иудеи остановились, чтобы собрать запасы для путешествия в Египет.

18Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило син Нетанијин уби Годолију сина Ахикамова, којега бјеше поставио цар Вавилонски над земљом.

Тумачење, ст. 11–18 (на руском)

Когда Иоанан, один из военачальников, собрал около себя достаточное количество иудеев, чтобы сразиться с злодеем Измаилом, этот последний убежал к Аммонитскому царю. Оставшиеся иудеи, из боязни пред халдеями, решили все уйти в Египет, где надеялись остаться в безопасности.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

Оставшиеся после Годолии начальники особенно боялись халдеев, потому что убийца Годолии — Измаил принадлежал к их обществу и его преступление халдеи могли признать совершенным по тайному уговору всех начальников иудейских.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).