Јеремијаглава 40

Тумачење главе (на руском)

1–6. Вторичное освобождение Иеремии. 7–16. Наместник Годолия.

1Ријеч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповједник стражарски пусти из Раме узевши га пошто бјеше окован у вериге међу свијем робљем Јерусалимски и Јудинијем, које се вођаше у Вавилон.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Надписание, содержащееся в этом стихе, относится собственно только к XLII гл. 4–22 и XLIII:8–13, которые стоят в тесной связи с историческими повествованиями, содержащимися в XL и XLI-й главах. В силу этого и надписание, которому бы следовало быть пред XLII гл. 4 ст., отнесено к началу XL-й гл. — Рама была первою остановкою плененных иудеев (город этот в 2-х часах пути к северу от Иерусалима).

2И узевши заповједник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово мјесто;

3И нанесе и учини како рече, јер згријешисте Господу и не слушасте гласа његова, зато вас снађе ово.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Навузардан говорит так, как говорил Иеремия, применяясь к его точке зрения. Впрочем, и по своему языческому складу мыслей, он мог верить в еврейского Бога, Которого евреи оскорбили своим непослушанием и Который за это стал помогать халдеям…

4Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на руку; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.

5Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама сина Сафанова, којега је поставио цар Вавилонски над градовима Јудинијем, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповједник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Иеремия, очевидно, сначала не высказал желания оставить своих плененных соотечественников. Но потом, когда он услыхал, что и в Иудее еще остается община под управлением иудейского же начальника, он счел лучшим для дела остаться в Иудее, где могла снова возродиться теократическая жизнь.

6И тако дође Јеремија ка Годолији сину Ахикамову у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

Иеремия получил от Навузардана полную свободу распорядиться своею судьбою. Он мог или идти с своими соотечественниками в Вавилон или остаться с Годолией, наместником, с небольшою общиною иудейскою в Иудее. Иеремия избрал последнее и остался вместе с Годолией в г. Массифе.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Массифа — в 2-х часах пути к северо-западу от Иерусалима; она была расположена на востоке, господствующей над окружающими местностями.

7А све војводе што бјеху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар Вавилонски поставио Годолију сина Ахикамова над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и дјецу између сиромашнога народа у земљи, који не би одведен у Вавилон.

8Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов, и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син некога Махаћанина, они и људи њихови.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

Измаил, сын Нафании, как видно из XLI:1, был царского рода. Отсюда понятно, почему он восстал против Годолии, человека простого происхождения, на которого он, притом, мог смотреть как на изменника отечеству. — Нетофаф — город в Иудее, недалеко от Вифлеема.

9И закле се Годолија син Ахикама сина Сафанова њима и људима њиховијем говорећи: не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару Вавилонском, и добро ће вам бити.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Не бойтесь служить халдеям — правильнее перевести, как у LXX: не опасайтесь служителей (или чиновников) халдейских, которые, конечно, были оставлены в Палестине Навуходоносором.

10А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

Собирайте вино… Замечательно, что халдеи не истребляли жатвы и плодов земли Иудейской — то и другое оказалось в целости спустя несколько недель после их удаления из Иудеи. Ассирийцы поступали иначе (ср. Ис I:7–9).

11Тако и сви Јудејци, који бијаху међу Моавцима и синовима Амоновијем и Едомцима и по свијем земљама, чувши да је цар Вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафанова,

12Вратише се сви Јудејци из свијех мјеста куда бијаху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.

13А Јоанан син Каријин и све војводе што бјеху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Бывшие в поле, т. е. там и сям скрывавшиеся в стране Иудейской.

14И рекоше му: знаш ли да је Валис цар синова Амоновијех послао Исмаила сина Нетанијина да те убије? Али им не повјерова Годолија син Ахикамов.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

Царю Аммонитскому было неприятно восстановление порядка в Иудее, совершавшееся Годолиею. Он вероятно имел намерение воспользоваться землею иудейскою и, поэтому, мог внушить Измаилу мысль о необходимости убить Годолию. Царь рассчитывал, что в таком случае халдеи пришлют для отмщения иудеям войско и никого уже из иудеев не оставят в Иудейской земле, которую, быть может, и передадут ему во владение.

15Тада Јоанан син Каријин рече Годолији насамо у Миспи говорећи: идем да убијем Исмаила сина Нетанијина, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расију сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?

16Али Годолија син Ахикамов рече Јоанану сину Каријину: немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.

Тумачење, ст. 7–16 (на руском)

Годолия стал вводить добрые порядки среди оставшихся в Иудее жителей, и около него стали собираться остатки иудейских отрядов, находившимся во время взятия Иерусалима вне этого города, а также те иудеи, какие спасались бегством от халдеев у аммонитян и, вообще, в заиорданских областях. Но благополучию оставшейся иудейской общины скоро пришел конец. Против Годолии был устроен заговор неким Измаилом, о котором Годолии донесли своевременно, но против которого наместник не захотел принять никаких мер.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).