Јеремијаглава 44

1Ријеч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи Мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:

2Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,

3За злоћу њихову коју чинише да би ме гњевили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.

4И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: не чините тога гада, на који мрзим.

5Али не послушаше нити пригнуше уха својега да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.

6Зато се изли јарост моја и гњев мој, и разгорје се у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.

7А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка,

8Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи другим боговима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руг у свијех народа на земљи.

9Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?

10Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.

11Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истријебим све Јудејце.

12И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изгинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.

13И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;

14И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјегну.

15Тада одговорише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, говорећи:

16Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати;

17Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо.

18А од кад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.

19И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве?

20Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:

21Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимском ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? и не дође ли му у срце?

22И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и гадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас.

23Зато што кадисте и што гријешисте Господу и не слушасте гласа Господњега, и по закону његову и уредбама његовијем и свједочанствима његовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.

24Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској.

25Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста испунисте завјете своје и извршисте.

26Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједнога Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!

27Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ниједнога.

28А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова.

29А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло;

30Овако вели Господ: ево, ја ћу дати Фараона Вафрија цара Мисирскога у руке непријатељима његовијем и у руке онијем који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудина у руке Навуходоносору цару Вавилонском, непријатељу његову и који тражаше душу његову.