Јеремијаглава 50

1Ријеч коју рече Господ за Вавилон и за земљу Халдејску преко Јеремије пророка.

2Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови.

3Јер се народ подиже на њ са сјевера, који ће му земљу опустити, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побјећи ће и отићи.

4У те дане и у то вријеме, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога својега.

5Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: ходите, сјединимо се с Господом завјетом вјечнијем, који се не заборавља.

6Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.

7Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: не ћемо бити криви, јер згријешише Господу, стану правде, Господу, наду отаца њиховијех.

8Бјежите из Вавилона и изидите из земље Халдејске и будите као овнови пред стадом.

9Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље сјеверне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стријеле су им као у добра јунака, не враћају се празне.

10И земља ће се Халдејска оплијенити, сви који ће је плијенити наситиће се, говори Господ.

11Јер се веселисте, јер се радовасте плијенећи моје нашљедство; јер бјешњесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи.

12Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постидје се; ево биће пошљедња међу народима, пустиња, земља суха и пустош.

13Од гњева Господњега неће се у њој живјети, него ће сва опустјети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свијех рана његовијех.

14Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стријељајте га, не жалите стријела; јер је сагријешио Господу.

15Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња; осветите му се; како је чинио, онако му чините.

16Истријебите из Вавилона сијача и онога који маше српом о жетви; од мача насилникова нека се врати сваки своме народу, и сваки у своју земљу нека бјежи.

17Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најприје га једе цар Асирски, а послије му кости изломи Навуходоносор цар Вавилонски.

18Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу походити цара Вавилонскога и земљу његову, као што сам походио цара Асирскога.

19И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.

20У оне дане и у оно вријеме, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и гријеси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.

21Изиди на земљу Мератајимску и на становнике Фекодске; затри и истријеби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповиједим.

22Вика је убојна у земљи и полом велик.

23Како се сломи и скрши маљ цијеле земље? како Вавилон поста чудо међу народима?

24Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом.

25Господ отвори ризницу своју и извади оружје гњева својега; јер је то дјело Господа Господа над војскама у земљи Халдејској.

26Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њезине; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка.

27Покољите мачем све теоце њезине, нека сиђу на заклање; тешко њима! јер дође дан њихов, вријеме похођења њихова.

28Чује се глас онијех који бјеже и који утекоше из земље Вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашега, освету двора његова.

29Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у око према њему унаоколо да не утече ниједан, платите му по дјелима његовијем; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот свецу Израиљеву.

30Зато ће младићи његови пасти по улицама његовијем, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.

31Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, вријеме да те походим.

32Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовијем, и спалиће сву околину његову.

33Овако вели Господ над војскама: сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудинијем; који их заробише, држе их, неће да их пусте.

34Избавитељ је њихов силан, име му је Господ над војскама,он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике Вавилонске.

35Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике Вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове.

36Мач на лаже његове, и полудјеће; мач на јунаке његове, и препашће се.

37Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мјешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се.

38Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажнијех богова лудују.

39Зато ће се ондје настанити дивље звијери и буљине, и сове ће ондје становати; и неће се населити довијека и неће се у њој живјети нигда.

40Као кад Господ затр Содом и Гомор и сусједство њихово, говори Господ, неће се нико ондје населити, нити ће се бавити у њој син човјечји.

41Ево, народ ће доћи са сјевера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.

42Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњма, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери Вавилонска.

43Цар Вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.

44Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан силнога; али ћу га брзо отјерати из те земље, и поставићу над њом онога ко је изабран; јер ко је као ја? и ко ће се прети са мном? и који ће ми пастир одољети?

45Зато чујте намјеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли његове што је смислио за земљу Халдејску; заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустити стан с њима.

46Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.