Судијеглава 3

Тумачење главе (на руском)

1-5. Народности, оставшиеся в обетованной земле после разделения ее между Израильтянами. 6. Родственные связи между ними и Израильтянами. 7. Идолопоклонство Израильтян. 8-11. Иго царя Xусарсафема и освобождение от него. 12-30. Иго царя Еглона и освобождение от него. Судия Аод. 31. Судия Самегар.

1А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове Хананске,

2Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумијело што је рат, барем они који од прије нијесу знали:

3Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. Бытописатель делает общий перечень народностей, оставшихся жить в земле обетованной, вместе с израильтянами. Большая часть этих народностей сосредоточивалась на западе и севере Палестины. К ним относились: пять владений филистимских (ср. Нав XIII:3), хананеи, сидоняне и евеи, (может быть, хеттеи), занимавшие самую северную часть Палестины по отрогам Ливанских гор, от горы Ваал-Xермона (Ваал-Гад, ср. Нав XI:17; XII:7; XIII:5) до города Эмафа (впоследствии город Епифания, ныне Омс, на реке Оронте, по дороге в Антиохию).

4Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Ср. II:20-23.

5И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. Cp. Исх III:8; XXIII:28.

6И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Ср. Исх XXIII:32-33.

7И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Ср. выше II:11-13.

8Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару Месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. За отступление от веры в Истинного Бога и уклонение в идолопоклонство Господь предал израильтян под власть месопотамского царя Xусарсафема, которому они служили восемь лет. Имя этого царя пока не найдено в ассиро-вавилонских надписях. Некоторые, как Гретц (Gesrhichte der luden, В. I, § 107 (SS. 413-414), Note 7), считают его царем Эдома и Xореев, или, как Кесслер (Clironolagia ludicum, p. 15-16), - царем аморреев. Самое имя его, читается по-еврейски "Кушан-Ришатаим", во второй части читается гебраизацией слова "risch'a" - злость, что как бы указывает на особую злость этого царя.

9Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила сина Кенезова, млађега брата Халевова,

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. Когда израильтяне, притесняемые Xусарсафемом, обратились к Господу, тогда Господь воздвиг им избавителя в лице Гофониила, сына Кеназа. Ср. о Гофонииле Нав XI:17; Суд I:13.

10И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Как на Моисее, Иисусе Навине (Чис XI:17; XXVII:18), так и на Гофонииле почивал Дух Господень. Имея в себе Духа Божия, он судил Израиля и освободил его от ига Xусарсафема.

11И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. После свержения ига Xусарсафема, страна Израильская пользовалась спокойствием сорок лет, до смерти Гофониила.

12А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавскога на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

13Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

14И синови Израиљеви служише Еглону цару Моавском осамнаест година.

Тумачење, ст. 12–14 (на руском)

. По смерти Гофониила израильтяне опять стали делать зло пред Господом, и Он воздвиг против них Еглона, царя моавитского, который, собрав к себе, кроме моавитян, также аммонитян и амаликитян, выступил против израильтян, и поразил их, причем овладел городом Пальм. Израильтяне служили Еглону, царю моавитскому, восемнадцать лет. О моавитянах и аммонитянах ср. Быт XIX:37-38; об амаликитянах Исх XVII:8-9, 16; Чис XXIV:20. Под городом Пальм большинство разумеет Иерихон, а Гретц - г. Зоар (Gesch. d. lud., I, S. 107). По свидетельству Иосифа Флавия Еглон выстроил в Иерихоне даже дворец (Aritiqu. lud., lib. V. c. lV, § 1).

15Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару Моавском.

16А Аод начини себи мач са обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

17И однесе дар Еглону цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео.

18И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

19Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

20А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола.

21А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатјера му га у трбух,

22И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист.

23Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.

24А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: ваљда иде напоље у клијети до љетне собе.

25И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.

Тумачење, ст. 15–25 (на руском)

. Когда израильтяне, угнетаемые Еглоном, обратились к Господу с просьбой о помиловании, тогда Господь воздвиг им избавителя в лице Аода, с. Геры, Вениамитянина, который посредством хитрости умертвил Еглона, когда находился с ним в горнице его дворца. По своему характеру Аод был олицетворением бесстрашия, храбрости и находчивости. У всех народов славились личности, подобные Аоду, хотя бы их поступки были не вполне нравственными. Аоидяне воспевали похвалы Гармодию и Аристогону, римляне - Муцию Сцеволе, которые по своим нравственным качествам стояли не выше Аода, но заслужили память потомства только за свою храбрость. На востоке до последнего времени встречаются личности, подобные Аоду. Лайярд, будучи консулом в Месопотамии, знал одного знаменитого областеначальника Ибрагима Агу, который прославился тем, что однажды, по предложению турецкого наместника Магомета Паши, отправился в крепость одного отложившегося курдского бея и, принятый им по правилам восточного гостеприимства, во время ужина снес ему саблей голову (Layard, Nineveh and its Remains, I, 97-98). О Галгале (современный Телль Джельджул или Джельджулийе, между Иерихоном и Иорданом) см. И. Нав IV:19-20 и др. Под "истуканами" (pesilim) при Галгале разумеются, вероятно, стоявшие здесь каменные столбики в виде бетилей (проф. А. А. Олесницкий. Мегалит. памятники Св. Земли, с. 77) или камни, определявшие брод Иордана (Будде).

26А Аод докле се они забавише побјеже и прође ликове камене, и утече у Сеирот.

27А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сидоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед.

28Па им рече: хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи.

29И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утече.

30Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.

Тумачење, ст. 26–30 (на руском)

. По умерщвлении Еглона, Аод убежал в Сфираф, местечко, находившееся на горах Ефремовых, где сообщил израильтянам о гибели Елгона. Собравшиеся израильтяне направились к Иордану, перехватили переправы через него, и, когда бежавшие из окрестностей г. Пальм (т. е. Иерихона) моавитяне намеревались здесь переправиться, их здесь избивали. После свержения моавитского ига страна покоилась восемнадцать лет.

31А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.

Тумачење, ст. 31 (на руском)

. Самегар, вероятно, во главе поселян, вооруженных каждый воловьим рожном, разбил шестьсот напавших на них филистимлян. Нечто подобное рассказывается у Гомера о Ликурге, отразившем воловьим рожном Дионисия и его сподвижников (Илиада, 6, 135).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).