Судијеглава 6

Тумачење главе (на руском)

1-7. Иго Мадианитян. 8-10. Явление пророка-обличителя. 11-23. Явление Ангела Господня и призвание Гедеона. 24-32. Устроение жертвенника Господу в Офре и разрушение жертвенника Ваалова. 33-35. Нашествие Мадианитян и Амаликитян и восстание Гедеона. 36-40. Знамение Божие Гедеону.

1А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Когда, по смерти Деворы и Варака, израильтяне вновь предались жизни, неугодной в очах Божиих, Господь предал их под власть мадианитян на семь лет, которые также могли мстить им за поражение во время Моисея (Чис XXXI:7). О Мадианитянах ср. Быт XXV:2; Исх III:1.

2И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

3И кад би Израиљци посијали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

4И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

5Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не бјеше броја њима и камилама њиховијем, и долазећи у земљу пустошаху је.

6Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

Тумачење, ст. 2–6 (на руском)

. Соединившись с Амаликитянами, злейшими и исконными врагами израильтян (Исх XVII:8-16; Чис XXIV:20), Мадианитяне производили набеги на израильскую землю, грабили скот и посевы, и навели такой страх на жителей, что они укрывались от них в горах и пещерах, устраивали дозорные башни и укрепления.

7А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

8Господ посла пророка синовима Израиљевијем, а он им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога,

9И избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свијех онијех који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

10Пак вам рекох: ја сам Господ Бог ваш, на бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мојега.

Тумачење, ст. 7–10 (на руском)

. Когда израильтяне, вследствие притеснений от Мадианитян, обратились с мольбой о помиловании ко Господу, Он предварительно послал им пророка-обличителя, который, подобно Ангелу Господню в Бохиме (ср. Суд II:1-2), обличал их за отпадение в идолопоклонство.

11Потом дође анђео Господњи и сједе под храстом у Офри који бијаше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсијаше пшеницу на гумну, да би побјегао с њом од Мадијана.

12И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

13А Гедеон му рече: о господару мој! кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? и гдје су сва чудеса његова, која нам приповиједаше оци наши говорећи: није ли нас Господ извео из Мисира? а сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

14А Господ га погледа и рече му: иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?

15А он му рече: о Господе, чим ћу избавити Израиљ? ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца својега.

16Тада му рече Господ: ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.

17А Гедеон му рече: ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном.

18Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те. А он рече: чекаћу докле се вратиш.

19Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хљебове пријесне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст, и постави.

20А анђео Божји рече му: узми то месо и те хљебове пријесне, и метни на ону стијену, а јуху пролиј. И он учини тако.

21Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му бјеше у руци и дотаче се меса и хљебова пријеснијех; и подиже се огањ са стијене и спали месо и хљебове пријесне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.

22А Гедеон видјећи да бјеше анђео Господњи, рече: ах Господе Боже! зато ли видјех анђела Господњега лицем к лицу?

23А Господ му рече: буди миран, не бој се, нећеш умријети.

24И Гедеон начини ондје олтар Господу, и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

Тумачење, ст. 11–24 (на руском)

. Для освобождения народа израильского от ига Мадианитян был избран Богом Гедеон, сын Иоаса, проживавший в Офре, в колене Манассиином (вероятно, современная Фарата, к юго-западу от Наплуса). Избрание Гедеона совершились чрез явление ему Ангела Господня, который призвал его к освобождснию народа и в честь которого Гедеон построил на месте явления его жертвенник "Иегова-Шалом" (т. е. "Господь мира"). Этот жертвенник существовал еще во время писателя книги Судей.

25И исту ноћ рече му Господ: узми јунца, који је оца твојега, јунца другога од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исијеци луг који је код њега.

26И начини олтар Господу Богу својему наврх ове стијене, на згодну мјесту, па онда узми другога јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима онога луга који исијечеш.

27Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповједи Господ; али се бојаше дома оца својега и мјештана, те не учини дању него учини ноћу.

28А кад ујутру усташе мјештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исјечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

29И рекоше један другому: ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.

30Па рекоше мјештани Јоасу: изведи сина својега да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исијече луг код њега.

31А Јоас рече свјема који стајаху око њега: ви ли хоћете да браните Вала? ви ли хоћете да га избавите? ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.

32И прозва га онога дана Јеровал говорећи: нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар.

Тумачење, ст. 25–32 (на руском)

. Избранный Господом для избавления своего народа от мадианитского ига, Гедеон начал дело избавления с искоренения идолопоклонства в народе, которое было причиной его внешних бедствий: он разрушил жертвенник Ваала, срубил священное дерево, идол Ашеры, находившиеся близ дома его отца, и, вместо того, на скале, где стоял разрушенный жертвенник, поставил жертвенник Господу, в честь Которого на костре, сделанном из дерева Ашеры, принес семилетнего быка во всесожжение. Жители Офры были возмущены таким поступком Гедеона, в котором они усматривали оскорбление почитаемой ими святыни, и намеревались уже побить его камнями, но отец Гедеона, бывший у них, по-видимому, жрецом, уговорил их не делать этого, благоразумно указав им, что людям, как существам слабейшим, вступаться за права оскорбленного бога не следует, так как он сам может отомстить за себя. Народ, вняв увещанию Иоаса, оставил Гедеона в покое, но дал ему особое прозвище "Иеруббаала", что значит "Ваал отомстит ему". Таким образом, поступок Гедеона имел весьма важные последствия, так как чрез него народ убеждался в полном бессилии Ваала.

33А сви Мадијани и Амалици и источни народ бијаху се скупили и прешавши преко Јордана бијаху стали у око у долини Језраелу.

34А дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову.

35И посла гласнике по свему племену Манасијину, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изидоше пред њих.

36Тада рече Гедеон Богу: ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

37Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

38И би тако; јер кад уста сјутрадан, исциједи руно, и истече роса из руна пуна здјела.

39Опет рече Гедеон Богу: немој се гњевити на ме, да проговорим још једном; да обидем руном још једном, нека буде само руно сухо, а по свој земљи нека буде роса.

40И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно сухо а по свој земљи би роса.

Тумачење, ст. 32–40 (на руском)

. Между тем Мадианитяне и Амаликитяне, а с ними некоторые другие племена восточной Аравии, снова явились в Палестину, перешли через Иордан и расположились в Эздрелонской долине. Теперь новый судия Израиля, полный воодушевления, кликнул клич на освобождение народа, на который отозвалось родственное ему племя Авиезерово. Потом он отправил послов к смежным племенам, которые также отозвались на его призыв, так что около Гедеона собралось из колен Манассиина, Асирова, Завулонова и Неффалимова готовых на войну до 32 000 (Суд VII:3). Но, ввиду численного превосходства неприятеля, Гедеон не решался начинать военных действий без уверенности в особой помощи Божией, а потому, прежде начала битвы, просил у Бога знамения, что Господь спасет Израиля. Роса на разостланной шерсти и отсутствие ее на прочих смежных предметах в первую ночь и роса на земле, но отсутствие ее на той же шерсти во вторую ночь, были для Гедеона от Бога таким знамением.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).