Судијеглава 5

Тумачење главе (на руском)

Песнь Деворы по поводу поражения Сисары и его войска.

1И у тај дан пјева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Победа над Сисарой послужила поводом для Деворы воспеть песнь, которая представляет прекраснейшее произведение еврейской поэзии. По своему построению эта песнь разделяется на три части: 1 часть обнимает ст. 3-11, 2 часть - ст. 13-21, 3 часть - ст. 22-30. Начальный стих песни (2 ст. ) составляет эпилог, 12-й - интродукцию и 31-й-заключение. Гесснер (Das Zählen der Wörter in hebräischen Dichtungen 1875) делит песнь Деворы на пять частей, из которых 1-я содержит 80 слов, 2-я также 80 слов, 3-я - 32 слова, 4 я - 32 слова и 5-я - 128 слов.

2Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. В начале песни Девора призывает славить Господа за проявление в народе израильском ревности об избавлении отечества от притеснителей.

3Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу пјевати, попијеваћу Господу Богу Израиљеву.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Обращаясь к царям и вельможам, под которыми Таргум Ионафана разумеет царей, пришедших с Сисарой на войну, и вельмож Иавина, Девора приглашает их внимать ее победной песне.

4Господе! кад си слазио са Сира, кад си ишао из поља Едомскога, земља се тресијаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

5Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевијем.

6За времена Самегара сина Анатова, за времена Јаиљина неста путова, и који иђаху стазама, иђаху кривијем путовима.

7Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

8Он изабра нове богове, тада рат бијаше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет тисућа у Израиљу?

Тумачење, ст. 4–8 (на руском)

. В начале своей песни Девора вспоминает о величии Господа, верховного Вождя и Защитника народа израильского, явление Которого на Синае сопровождалось дивными знамениями природы (Исх XIX:18), и, в противоположность с этим величием Бoга израилева, изображает униженное состояние израильского народа во время Самегара, когда израильтяне, за свое уклонение от правого пути и увлечение богами других народов (Втор XXXII:17), терпели унижение и притеснение от хананеев. Такое униженное состояние народа продолжалось дотоле, пока не восстала Девора, а вместе с нею и другие воеводы Израиля, ревновавшие о славе Господа и свободе народа. Под Иаилью ("серна") в ст. 6 Беттхер и Кесслер разумеют не Иаиль кенеянку, а Самегара, имевшего такое прозвище.

9Срце се моје привило к управитељима Израиљевијем, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

10Који јашете на бијелијем магарицама, који сједите у суду и који ходите по путовима, приповиједајте.

11Престала је праска стрељачка на мјестима гдје се вода црпе; ондје нека приповиједају правду Господњу, правду к селима његовијем у Израиљу; тада ће народ Господњи слазити на врата.

Тумачење, ст. 9–11 (на руском)

. Обращаясь к вождям народа израильского и к самому народу, Девора призывает их к прославлению Господа за освобождение народа Израильского.

12Устани, устани, Деворо; устани, устани, запјевај пјесму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Освобождение народа Израильского от хананейского ига имело своей ближайшей причиной пробуждение национального чувства в пророчице Деворе и вожде Вараке, которые обратились с воззванием к народу.

13Сада ће потлачени обладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

14Из Јефрема изиде коријен њихов на Амалике; за тобом бјеше Венијамин с народом твојим; од Махира изидоше који постављају законе, а од Завулона писари.

15И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

16Што си сједио међу торовима слушајући како блеје стада? У дијелу Рувимову бијаху људи високих мисли.

17Галад оста с ону страну Јордана; а Дан што се забави код лађа? Асир зашто сједе на бријегу морском и у кршевима својим оста?

18Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

Тумачење, ст. 13–18 (на руском)

. Девора изображает, как разные колена израильские отнеслись к воззванию восстать на борьбу против хананеев. Тогда как одни колена, как Ефремово, Вениаминово, Манассиино (западная часть его, названная по имени старшего рода колена Махировым, И. Нав. XVII:1-2), Завулоново, Неффалимово и Иссахарово, отнеслись к нему с полным сочувствием, другие, как Рувимово, восточная часть Манассиина (называемая Галаадом), Асирово и Даново, отнеслись к нему без должного сочувствия, и во время народной битвы спокойно предавались своим занятиям.

19Дођоше цареви, бише се; бише се цареви Ханански у Танаху на води Мегидској; али ни мрве сребра не добише.

20С неба се војева, звијезде с мјеста својих војеваше на Сисару.

21Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

Тумачење, ст. 19–21 (на руском)

. Девора изображает самую битву израильтян с хананеями. В поэтическом восторге ей кажется, что даже звезды небесные сражались с Сисарой и самый поток Кисон остался не равнодушным к телам убитых воинов, но стремительно уносил их. Города Таанах, Мегиддон, близ которых происходила битва израильтян с Сисарой, находились в долине Эздрелонской, посреди которой протекал Кисон (соврем. Нар-эль Мукатта).

22Тада изотпадаше коњма копита од тјерања јунака њиховијех.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

. Изображается бегство ханаанских всадников, после поражения их в битве с израильтянами.

23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.

24Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.

25Заиска воде, млијека му даде, у господској здјели донесе му повлаку.

26Лијевом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слијепе очи.

27Међу ноге њезине сави се, паде, лежа; међу ноге њезине сави се, паде; гдје се сави, ондје паде мртав.

28С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: што се тако дуго не враћају кола његова? што се тако полако мичу точкови кола његовијех?

29Најмудрије између дворкиња њезинијех одговараху јој, а и сама одговараше себи:

30Нијесу ли нашли? не дијеле ли плијен? по једну дјевојку, по двије дјевојке на свакога. Плијен шарен Сисари, плијен шарен, везен; шарен, везен с обје стране, око врата онима који заплијенише.

Тумачење, ст. 23–30 (на руском)

. Девора именем ангела Господня проклинает жителей неизвестного города Мероза, не желавших принять участие в преследовании хананейских воинов, восхваляет Иаиль кенеянку за убиение Сисары, и художественно изображает надежды и мучительные опасения матери Сисары, ожидающей возвращения своего сына с поля битвы вместе с богатой добычей.

31Тако да изгину сви непријатељи твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.

Тумачење, ст. 31 (на руском)

. Заключение песни Деворы: всех врагов Господа ожидает погибель, а любящих Его - прославление. После свержения хананейского ига, страна Израильская покоилась сорок лет.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).