Немијаглава 9

Тумачење главе (на руском)

1-5. День народного покаяния. 6-38. Покаянная молитва Ездры. 39. Обязательство соблюдать закон.

1Потом двадесет четвртога дана тога мјесеца скупише се синови Израиљеви постећи и у костријети и посувши се земљом.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. День покаяния, о котором идет речь в гл. IX, не был установленным в законе днем 'очищения' (Лев XVI, XXIII, 26-32): это - был нарочито назначенный день для выражения тех покаянных чувств, которые взволновали народ при чтении закона. Внешним знаком этих чувств у евреев издавна были пост, вретище и посыпание пеплом головы (ср. 1 Цар IV, 12; 2 Цар I, 2; Иоил. 1, 16).

2И одвоји се сјеме Израиљево од свијех туђинаца, и стадоше те исповиједаху гријехе своје и безакоња отаца својих.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. И отделилось семя Израилево от всех инородных. Приведенное замечание некоторые экзегеты (Кейль, Шульц, Бертолет) понимают как указание на окончательный разрыв со всем языческим, другие же, более справедливо, как указание на допущение в описываемое собрание 24 дня седьмого месяца только израильтян (Риссель).

3И стајаху на свом мјесту, те им се читаше закон Господа Бога њихова четврт дана, а други четврт исповиједаху се и поклањаху се Господу Богу својему.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. И стояли на своем месте: точнее было бы передать "и встали на своем месте" (каждый), - без сомнения, для слушания книги закона Божьего. Четверть дня продолжалось чтение книги закона, а четверть дня, по ст. 3, исповедывались и поклонялись Господу, Богу своему. Форма исповедания и поклонения описывается далее в ст. 4-37.

4А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на мјесто подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу својему.

5И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: устаните, благосиљајте Господа Бога својега од вијека до вијека; и да се благосиља име твоје славно и узвишено сврх свакога благослова и хвале.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

. Вместо перечисленных в ст. 5 восьми имен левитов у LXX (и в слав.) названо только пять, так как имена Вания, Вунний и Вания LXX, очевидно, поняли в смысле нарицательных bnej, ben, сыновья, сын. Отсюда вместо чтения евр. текста Иисус, Вания, Кадмиил, Шевания у LXX получилось: Иисус сыновья Кадмиила, Шевания и пр. Но, несомненно, Вания есть собственное имя череды левитов (III, 17; X, 14). По ст. 4-му, левиты, стоя на возвышенном месте, громко взывали к Господу Богу своему, т.е., вероятно, громким голосом произносили какую-либо покаянную молитву. Вслед за этим, как видно из ст. 5-го, левиты призывали к молитве и народ. В ст. 5-м называются имена этих левитов. Из тожества большинства имен (из восьми —пяти) с названными в ст. 4, следует заключать, что в обоих стихах разумеются одниите же лица. Три различныхимени (Вунний, Вания и Хенанивст. 4, Хашавния, Годия и Пеахия в ст. 5) возникли, может быть, по ошибке переписчиков.

6Ти си сам Господ; ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и ти оживљаваш све то, и војска небеска теби се клања.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Начинающаяся со ст. 6 покаянная молитва в греч. тексте предваряется не имеющимся у мазоретов замечанием και ειπεν Εσδρας, и сказал Ездра. Таким образом, греческие переводчики понимали повествование в там смысле, что после левитов выступил Ездра и произнес приводимую в ст. 6-37 молитву. Кейль возражает против такого понимания и считает замечание LXX και ειπεν Εσδρας; неудачной конъектурой. По его мнению, молитва является не речью одного лица, а исповеданием целой общины, так как молящийся говорит о себе ко множ. числе (ст. 9: "отцы наши", ст. 33 "мы"). Но подобная форма речи понятна, если иметь в виду, что молящийся выступает от лица общины. Случайное опущение краткого замечания "и сказал Ездра" в евр, тексте также вполне понятно.

Излагаемая в ст. 6-37 молитва Еэдры обыкновенно называется покаянной. Но, собственно, гласным предметом ее является прославление Бога за Eго завет с народом израильским и милости к нему. В молитве указываются те величайшие блага, которые получил народ во имя завета. Вместе с этим изображается и отношение к Иегове народа. В ст. 6-8 указывается тема молитвы: Господь, Твореци Вседержитель, избрал Авраама и заключил с ним завет - дать семени его землю ханаанскую и исполнил сисе обетование. Эта тема раскрывается в четырех строфах (9-15,16-25,26-31,32-37), причем для раскрытия ее приводятся факты из прошлой истории Израиля, а в заключение показывается милость Божия к народу в его теперешнем положении.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Небо, небеса небес. Чтобы рельефнее выставить божественное всемогущество, понятие неба усиливается прибавлением - небеса небес (ср. Втор Х, 14; 3Цар VIII, 27; 2Пар II,5; VI, 18), а понятие земли - словами море и все, что в нем (ср. Пс CXLVI, 6). Все воинство их: указание на небо (ср. Быт II, 1). Небесные воинства Тебе поклоняются. В этом выражении уже небесными воинствами, как и в Пс CXLVIII, 2; CII, 21, называются ангелы.

7Ти си Господ Бог, који си избрао Аврама и извео из Ура Халдејскога и надео му име Авраам;

8И нашао си срце његово вјерно пред собом, и учинио си с њим завјет да ћеш дати земљу Хананску, Хетејску, Аморејску, Ферезејску и Јевусејску и Гергесејску, да ћеш дати сјемену његову, и испунио си ријечи своје, јер си праведан.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

. Ср. Быт II, 31; XII, 1 и д.; XV, 7; XVII, 5. Потому что га праведен: божественная праведность (zadikj в ст. в понимается в смысле специальном, как верность обетованиям.

9Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову си на Мору Црвеном;

10И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свем народу земље његове, јер си знао да су обијесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.

11И море си раздвојио пред њима, те пријеђоше посред мора сухим, и бацио си у дубине оне који их гнаху као камен у воду.

Тумачење, ст. 9–11 (на руском)

. Ст. 9 представляет краткое воспроизведение описанного в Исх III, 7; XJV,10;XV,4.

12И у ступу од облака водио си их дању а ноћу у ступу огњеном свијетлећи им путем којим ће ићи.

13И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповијести добре.

14И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповијести и уредбе и закон преко Мојсија слуге својега.

Тумачење, ст. 12–14 (на руском)

. Ср. Исх XIII, 21; Чис XIV, 14; Исх XIX, 18.20; XX; Втор IV, 36.

15И хљеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наслиједе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. Ср. Исх. XVI, 4, 10 и д.; XVII, 6; Чис XX, 8; Пс. LXXVII, 24.

16Али они и оци наши узобијестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповијести твојих.

17Не хтјеше слушати, и не опомињаше се чудеса твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вођа да се врате у ропство своје. Али ти, Боже, који опрашташ, који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, нијеси их оставио.

Тумачење, ст. 16–17 (на руском)

. Ср. Исх. XXII, 9; XXXIII, 3; XXXIV, 9; Втор. IX, 6, 13. Поставили над собою вождя, чтобы возвратиться в рабство свое. Слав, "даша начало" (LXX εδωκαν αρχην) возвратится на работу свою в Египет". В этом замечании имеется в виду указание Чис XIV, 4. Однако факт, когда евреи поставили себе вождя вместо Моисея, неизвестен. Отсюда справедливо предлагают евр. vaittnu rosch поставили вождя понимать в общем смысле: "и обратили голову", т.е. поставили решение, решились. Перев.Гуляева: "и в упорстве своем обернули головы к прежнему рабству".

18И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. О почитании золотого тельца см. Исх XXXII, 4.

19Ни онда их ради велике милости своје нијеси оставио у пустињи; ступ од облака није отступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу свијетлећи им путем којим ће ићи.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Имеется в виду место Чис XIV, 14, по которому и после согрешения народа чудесный столб не перестал предшествовать ему.

20И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје нијеси устегао од уста њиховијех, и воде си им дао у жеђи њиховој.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Слова 20 ст. имеют ввиду факт, когда Гослодь для возвышения авторитета Моисея даровал дух пророчества семидесяти старейшинам (Чис XI, 17.25). И манну свою не отнимал от уст их (ср.Чис XI, 6-9 и Нав V, 12). И воду давал им для утоления жажды (ср. Чис XX, 2-8).

21И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одијело им не оветша и ноге им не отекоше.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. В ст. 21 обобщается все, что сделано было Господом для избранного народа в пустыне (ср. Втор II, 7 и VIII, 4).

22И дао си им царства и народе, и подијелио си их по крајевима, јер наслиједише земљу Сионову, земљу цара Есевонскога, и земљу цара Васанскога;

Тумачење, ст. 22 (на руском)

. Ты дал им царства и народы, и разделил им. У LXX (и в слав.) λαους (народы) является дополнением к глаг. εμερισας и людие разделих им"). Но выражение подлинника vattchlkem lepeah (рус. 'и разделил им'; tepeah оставл. без перевода) не вполне ясно. Не ясно, на кого указывает суфф. 2 лица муж. р. в гл. vattchlkem "и разделил их", - на хананеев или на евреев. Если глагол chalak принимать (в форме пиэл) в значении 'рассеивать' (Быт XLIX, 7; Плач IV, 16), то речь будет о хананеях (Абен-Ездра). О завоевании земли Сигона и Ога см. Чис XXVI, 21-35.

23И умножио си синове њихове као звијезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховијем да ће ући у њу и наслиједити је.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. И сыновей их Ты размножил, как звезды небесные. Имеется в виду исчисление народа на полях моавитских (Чис XXVI).

24И уђоше синови њихови и наслиједише земљу, и покорио си им Хананеје становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих што им је воља.

25И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наслиједише куће пуне свакога добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој твојој доброти.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. Укрепленные города - Иерихон, Гай (Haв. V, 13; VIII).

26Али те разгњевише и одметнуше се од тебе: бацише закон твој за леђа и пророке твоје побише, који им свједочаху да би их обратили ка теби, и хулише веома.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

. Убили пророков (ср. 2 Пар XXIV, 21; 3 Цар XVIII, 13; XIX, 10). По позднейшему иудейскому преданию {ср. Мф V, 12; XXIII, 29; Лк XI, 47; XIII, 33), большинство великих пророков были убиты.

27Зато си их давао у руке непријатељима њиховијем који их мучише. А кад у невољи својој викаше к теби ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаше из руку непријатеља њиховијех.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

. Вспоминается время судей (ср. Суд II, 11 -23). Давал им спасителей (moschhm), т.е. судей (ср. III, 9; II, 10).

28Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред тобом, зато си их остављао у руку непријатеља њиховијех да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к теби, ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.

29И опомињао си их да би их обратио к закону својему, али они бијаху обијесни и не слушаше заповијести твојих и гријешише о твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.

30И трпио си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.

Тумачење, ст. 29–30 (на руском)

. В ст. 29-30 вспоминается период царей. И Ты предал их в руки иноземных народов. Господство этих народов, по ст. 32, началось со времени нашествия ассирян, разрушивших десятиколенное царство.

31Али ради милости своје велике нијеси дао да сасвијем пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.

32Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завјет и милост, немој да је мало пред тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ твој од времена царева Асирских до данас.

33Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си ти право учинио а ми смо безбожно радили.

34И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршиваше закона твојега нити марише за заповијести твоје и свједочанства твоја, којима си им свједочио.

35Јер у царству свом и у великом добру твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише теби нити се повратише од злијех дјела својих.

36Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њезин и добра њезина, ево ми смо робови у њој.

37И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за гријехе наше, и који господаре над нашим тјелесима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тјескоби.

38А ради свега тога чинимо тврд завјет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.

Тумачење, ст. 38 (на руском)

. И телами нашими они владеют. Полагают, речь идет об обязательном для иудеев отправлении военной службы в персидских войсках (ср. Геродот. Истор. VII, 89}.

Ст. 39 в подлинном тексте отнесен к началу следующей главы. Сознавая несоответствие своих дел в прошлом званию народа, избранного Багом, иудеи дают торжественное нему прикладываются печати представителями народа. По всему этому, евр. becol zoth лучше переводить - "по причине этого", "на основании всего сказанного" (в покаянной молитве). И на подписи (chattum) печать князей наших. Chattum - запечатанный документ (Иер XXII, 11.14). Документ обыкновенно для запечатывания складывался, затем на наружной стороне, где, может быть, излагалось кратко содержание документа, делались подписи или прилагались печати. Так сделали и представители народа стем документом, в котором они изложили всенародное решение.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.